|
listak -> RE: beba bez prstiju (27.1.2012 23:07:24)
|
Ћао Ивавр!
Нисам била у прилици да раније прочитам твоју поруку, али чим сам је прочитала,одлучила сам да ти напишем пар реченица. Доста је времена прошло од момента када си послала поруку на овај сајт. Сада је твоје дете већ веће, тако да сте се и ти и супруг вероватно на неке ствари и навикли. Ево шта сам хтела да ти кажем овом приликом-имам .година. Рођена сам , као и твоја беба без свих прстију на левој шаци. Наравно, као и теби , и мојим родитељима је на први поглед био шок. Трудноћа је свих девет месеци била идеална. С обзиром да је моја мајка била старија трудница- године је тада имала, морала је мало више да одмара, али није имала никаквих тегоба и цела трудноћа је протекла савршено. Након мог рођења, објашњење врхунских лекара је било да је материце била уска, беба крупнија и није могла да заузме правилан положај у стомаку, те је лева шака била притиснута на слепоочницу, услед чега није могао правилно да тече развој прстију. Моји родитељи су као што би и већина родитеља учинила,прихватили чињенице какве јесу и оберучке ме загрлили у сваком погледу. Расла сам као и свака друга деца,имала сам савршено детињство, какво се само пожелети може. Приликом одрастања родитељи су увек били уз мене, али никада уместо мене, хоћу да ти кажем, да ми је све препуштано да покушавам да обављам сам, налазећи при том најбољи могући начин који мени одговара, а тек када би уочили да ми је потребна помоћ, што је јако ретко, мама и тата би ми пружили подршку, али минимално, и то не дами они одраде, него да заједно нађемо најбољи могући начин на који бих ја неки посао одрадила сама. Са годину и по дана сама сам се облачила и обувала. Одрасла сам на селу,међу мноштвом деце. Прихваћена сам била оберучке од свих, нико ме није гледао као неког ко се разликује од њих по било чему, али ни ја нисам то дозвољавала јер сам знала да нико не може да уради нешто што ја не могу. Учествовала сам у свим играма, између две ватре, стајање на рукама, прављење звезда, ....ни једна дечија игра није прошла без мене. Са шест год.сам кренула у забавиште, а затим у школу, што представља нови период живота за свакога, а посебно за мене-како ће ме прихватити'? са лакоћом, шта моји вршњаци могу, што ја не могу-НИШТА. МОГУ И БОЉЕ ОД ЊИХ СВИХ.Битна је воља и упорност. У школи сам била одличан ђак, учествовала на свим активностима, нарочито спортским,играла сам одбојку за школски тим од петог до осмог разреда, била сам центар у екипи, најбољи сервер, што и данас помињемо када се сретнемо. Поред тога сам играла и у школском тиму за рукомет и кошарку, и да ти не заборавим поменути моју највећу страст, карате, десет година сам каратиста, учествовала у борбама, добила медаље. Надаље сам уписала гимназију, коју сам такође завршила са одличним успехом , била сам председник разреда . Након тога сам завршила правни факултет у року и сада радим у адвокатској канцеларији, већ годину дана. Описала сам ти своје неке успехе , да бих ти створила слику и показала да ме хендикеп није ни у чему спречио. Битна је воља и упорност, све се може. Наравно ни у чему не бих успела да моји родитељи нису били пуни љубави и разумевања, није ни њима било лако, али никада нису дозволили да на њиховим лицима види сузу или било какав израз забринутости, већ само подршку. Наравно, било је и много тешких тренутака, највише су ме погађала питања деце и још горе одраслих људи-,,шта ти је било са руком....,на које се и сада од саме помисли јежим, али им нисам дозвољавала да виде да ми је тешко, већ бих рекла-тако ме је мајка родилаЗнај да су такви људи мали, а да је твоје дете велики човек наспрам свих. Све ме је то у животу довело до чињенице да сам брже сазревала од других, стекла осећај
одговорности и самопоуздања. Имам јако пуно пријатеља, волим јако да се дружим, да излазим увече. Као девојка сам имала јако пуно удварача, ретко која од мојих другарица их је имала толико, али од свих сам изабрала оног који је мом срцу најмилији, удала сам се и родила дивног дечака, сад има две године, напредан у сваком погледу. Пишем ти ову поруку да бих ти показала да је твоје дете велики човек, а да сте ти и твој супруг још већи родитељи. У сваком моменту треба да будете уз њега , али да га пуштате да све ствари одрађује на начин на који њему највише одговара, јер ће само тако успети да пронађе себе у свему. Веруј ми да за њега нема препреке ни у ком послу, и да сваки може да одради боље од свих који имају обе шаке.
|
|
|
|