|
Anoniman -> RE: Tumacenje rezultata (20.10.2009 22:02:39)
|
IZVORNA PORUKA: lu
Šta znači prisustvo proteina u urinu?
* Uzrok moze i da bude najobicnija prehlada.Potrebno je da uradis proteinuriju na 24h.Dozvoljeno je 1/4grama sve preko nevalja i znak je oboljenja bubrega.
** A moguće da gubiš mišićno tkivo npr. izlažeš se fizičkim naporima a nedovoljno jedes pa ti mišićna vlakna pucaju i razgradjuju se a to se ogleda u njihovoj povećanoj količni u urinu(kreatinini ili šta već)
*** Uzrok moze biti ostecenje membrana bubreznih glomerula, cija je uloga filtracija krvi. Naime, glomeruli sadrze specificne membrane koje mogu da propustaju samo molekule odredjene velicine. Proteini su makromolekuli i kao takvi fizioloski ne mogu da prodju kroz tu membanu i zbog toga se normalno ne nalaze u urinu.
**** Rutinsko ispitivanje urina je jeftina analiza koja ima izuzetan značaj u ranom otkrivanju bubrežnih i pojedinih metaboličkih bolesti, kao i u praćenju njihovog toka i delovanja terapije. Više studija sprovedenih na velikom broju zdravih ispitanika pokazalo je da mnogi, i ne znajući, imaju smanjenu funkciju bubrega, od kojih većina u početnoj fazi, oko 15 odsto u umerenoj, a dva odsto u uznapredovaloj fazi bolesti. Kada bi se bar jednom godišnje sprovodio masovni skrining, zaključili su istraživači, otkrile bi se mnoge bolesti na samom početku kada je lečenje i najuspešnije. Koje biohemijske procedure obuhvata analiza urina i na koje dijagnoze upućuju njeni nalazi?
– Otpadne materije, kao što su urea (nastaje kao krajnji produkt metabolizma belančevina), mokraćna kiselina, voda, amonijak, višak minerala i niz drugih sastojaka, ćelija izbacuje u svoju okolinu gde ih preuzima krv i transportuje u bubrege. Ovi sastojci filtriraju se u bubrežnim glomerulima, a zatim putem urina izlučuju iz organizma. Bubrezi su i regulator vode u našem organizmu. Svaki poremećaj u sastavu produkata metabolizma skriva neku bolest i može se pročitati analizom urina, saznajemo od dr sci. Mirke Ilić, specijaliste biohemije i načelnice Centra za urgentnu laboratorijsku dijagnostiku u Kliničkom centru Srbije.
Boja je nesiguran pokazatelj
U biohemijskim laboratorijama urin se ispituje prvo fizički, a zatim hemijski, a po potrebi i mikroskopski. Fizičkim pregledom posmatra se boja urina, specifična težina, zapremina. Bezbojan urin, na primer, može biti znak oboljenja bubrega, dijabetesa ili deficita gvožđa. Žuta je normalna boja urina, ali intenzitet joj mogu pojačati pojedini lekovi ili boje iz namirnica. Svaka promena boje ukazuje na neko stanje organizma, ali se na osnovu nje ne može postaviti dijagnoza.
– Zelenu ili plavo-zelenu boju daju žučni pigmenti, pojedini lekovi, kao i infekcije bakterijom pseudomonas. Ova boja urina je i pratilac infekcija tankog creva. Crvena boja ili crveno-narandžasta može nastati zbog prisustva krvi, nekih sastojaka lekova, boja za namirnice, bakterija ili uzimanjem cvekle. Sivi tonovi, pak, prouzrokovani su lekovima, hemikalijama i vitaminima, a crnu boju urinu daje bilirubin, gvožđe iz injekcija, pigment melanin, trovanje fenolom. Osim boje, fizički pregled urina podrazumeva i kontrolu specifične težine koja iznosi od 1,003 do 1,035. Povećava se kod bolesti jetre, dijabetesa i pojedinih kardiovaskularnih oboljenja. Mutna mokraća može biti pokazatelj infekcije svih organa za izlučivanje urina.
Hemijsko ispitivanje urina pokazuje da li urin sadrži sastojke kojih nema u mokraći zdravih osoba. Za ovaj pregled upotrebljavaju se reagens trake („umoči pa pročitaj”) kojima se otkriva jedna ili više specifičnih supstanci. Koriste se za utvrđivanje pH, belančevina, krvi, nitrita, leukocita, glukoze, bilirubina, urobilinogena, porfirina i melanina. Šta pokazuje prisustvo ovih supstanci? Normalne pH vrednosti iznose od 4,7 do 7,8, a održavaju ih pluća i bubrezi. Višak kiselih supstanci u organizmu nastaje kod dijabetesa, gladovanja, trovanja, dijareje, smanjene funkcije bubrega i bolesti disajnih organa. Ukoliko je urin alkalan, reč je o infekciji, dijeti na povrću, hroničnim bolestima bubrega, ili o delovanju pojedinih lekova za smanjenje stvaranja kamena.
Na infekciju, pak, ukazuje prisustvo leukocita, nitrita i bakterija. Nitriti su nesumnjiv znak akutne infekcije, koju ne moraju uvek da prate vidljivi simptomi. U patogene mikrobe koji su kadri da pretvore nitrate u nitrite ubrajaju se enterokoke, stafilokoke i streptokoke. Upravo zato pozitivan test na nitrite zahteva antibiotsku terapiju, a posle lečenja i proveru urina da bi se utvrdilo da li je infekcija izlečena, naglašava doktorka Ilić.
Atlas rešava nedoumice
Prisustvo belančevina u urinu znak je bubrežnih oboljenja, pojedinih srčanih bolesti, ili preteranog vežbanja. Slepljene belančevine u obliku cilindra su pouzdan znak oštećenja bubrega. Ketona u urinu ne bi trebalo da bude, a ukoliko se pojave, lekar može da posumnja na šećernu bolest, gladovanje ili da je njegov pacijent na dijeti bez ugljenih hidrata. Pa ipak, za sve bolesnike najneprijatnija situacija je pojava krvi u mokraći koja izaziva najveću bojazan i laika i stručnjaka. Može biti pokazatelj kamena u bubrezima ili mokraćnoj bešici, ozbiljnih bubrežnih bolesti: glomeronefritisa, pijelonefritisa i tumora, ili sistemskih bolesti kao što je lupus. Krv u urinu se, međutim, može pojaviti i kao posledica upotrebe lekova protiv zgrušavanja krvi. Ukoliko se u urinu otkrije hemoglobin, može se posumnjati na hemolitičku anemiju i druge bolesti krvi, trovanje gljivama, ili kiselinama. Eritrociti, zavisno od oblika, mogu da ukažu na nefrološka ili urološka oboljenja.
Put do validnog rezultata nije uvek jednostavan, naglašava dr sci. Nataša Lalić, specijalista biohemije, načelnica laboratorije Instituta za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije. Ukoliko fizički i hemijski nalaz urina pokazuje da rezultati odstupaju od normalnih, preduzima se i mikroskopski pregled sedimenta koji se dobija centrifugiranjem urina, a može da sadrži eritrocite, leukocite, bubrežne ćelije, belančevine nataložene u obliku cilindara, bakterije, gljivice i različite neorganske kristale. Njih nije uvek lako prepoznati pod mikroskopom. Eritrociti mogu, na primer, biti zamenjeni gljivicama, kristalima kalcijum-oksalata, vazduhom ili kapima ulja. Leukociti mogu biti opaženi i kao bubrežne ćelije, a mogu ukazivati na sasvim različite dijagnozu. Zahvaljujući „Atlasu sedimenta urina” koji je nedavno izdalo Društvo medicinskih biohemičara Srbije i Crne Gore, svaki stručnjak u laboratoriji može da razreši navedene ili druge nedoumice u prepoznavanju sastojaka sedimenta koje i te kako utiču na dijagnozu, izbor terapije i tok lečenja bolesti.
Izvor: arhiva.elitesecurity.org
Čiji urin je draga? [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
|
|
|
|