Anoniman -> RE: Roditeljski strahovi (13.1.2011 11:55:03)
|
Kad ostavljam Nešu kod mojih, ostavljam im uputstva (čuvaju ga otkako je bio beba, znaju sve oko njega): kad izlazite napolje nemojte slučajno da mu puštate ruku, ne vodite ga na kej ili bilo gde blizu vode (to sme samo samnom), ne vodite ga nigde u velike markete ili na vašare gde je gužva, dva puta proverite da li ste zaključali vrata i izvadili ključ iz brave da on ne može da ga dohvati, sto puta ih podsećam da paze gde ostavljaju nož kad seku hleb... Bojim se smrti, bojim se otmice, bojim se povrede, bojim se svoje nemoći ako mu se nešto desi, bojim se njegovog straha ako se nešto desi a ja nisam tu. Bila sam freak i po pitanju ishrane, spavanja, ma svega, ali sam to malo prerasla kad je krenuo u vrtić i kad sam izgubila potpunu kontrolu. I dalje se super i zdravo hrani, i lepo spava, samo ja više ne razmišljam toliko baš o tome (valjda zato što i nemam problema tu). Moram priznati da mi nije lakše kad vidim da nisam jedina, kontam da to nije normalno, bez obzira što je učestala pojava kod mama. I ponekad mislim da ću skroz poludeti[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
|
|
|
|