|
Didy -> RE: Roditeljski strahovi (18.4.2021 14:27:34)
|
Mislim da sam šampion u opuštenosti u kraju. Dosta roditelja iz komšiluka mi je reklo da se opustilo s decom zbog mene. U fazonu - ako mogu ja svoju decu da pustim, mogu i oni njihovu. Sofija se npr. igrala na ulici sa starijom decom sa nepune 2 godine. Kao, pazio ju je stariji brat koji je imao tad nepunih 5. Deca su se igrala nekad u našem dvorištu, nekad u komšijskim, čujem ih povremeno, ne stalno i nisu mi stalno na oku. Moja mama je ludela kad dođe kod nas i stalno me kritikovala, išla za njima, sedela napolju dok se oni igraju, ja nisam. Kad su bili 1. ili 2. razred puštala sam ih da idu biciklima u muzičku, na treninge u centar, prelazili su i veće raskrsnice. Mi živimo u manjem mestu, ali nema biciklističkih staza, što mislim da je još opasnije. Letos u Turskoj smo ih npr. mm i ja puštali sa drugom decom iz hotela da se nesmetano kreću. Mi budemo na plaži, oni zuje na bazenima, na toboganima... Povremeno dođu, jave se i to je to.Kad idemo u Mađarsku u akvapark ili u Petrolend puštala sam ih same svuda na tobogane, u brzu reku... Sigurno mi je kad su zajedno na takvim mestima. Mama je isto ludela, stalno išla za njima, jednom smo se posvađale i rekla sam joj da neće nikad više nigde ići s nama jer mi stalno nabija tenziju. Da li se plašim? Kad počnem da razmišljam, svakakvi filmovi mi se vrte po glavu, a onda kažem sebi - Stani! Tako ako razmišljaš nikad ih iz kuće nećeš pustiti jer realno može im se i na putu do škole nešto desiti (pratila sam ih i sačekivala ispred škole prva 2-3 dana).Setim se sebe u tom uzrastu da sam sama išla biciklom na engleski, na treninge, kod drugarica. I ne pristajem na priču da je tad bilo bezbednije. Nije. Tad je bio rat, mi smo bili pogranično mesto uz Hrvatsku, često su bile pucnjave, ubijanja u sred dana u kafićima, obračuni razni, droge na sve strane, sumnjivih tipova koliko hoćeš, naoružani i tanki sa živcima, a laki na obaraču posvuda. Sad kad pomislim na taj period, prestravim se.Pričam često s njima o opasnostima koje mogu da se dese i šta da rade u takvim situacijama, da nisu svi ljudi dobri i da ne prilaze i ne razgovaraju s nepoznatima. Mislim da je bolje pripremiti ih na svet u kojem će živeti, nego ih skrivati od istog.
|
|
|
|