mirkam
|
IZVORNA PORUKA: Iwana87 valjda je to i nas posao,da neprestano brinemo.Neznam ko je napisao,kad spava zasto spava toliko,pa gledam jel dise,kad je budan sto ne spava sta ga muci,ali to su svakodnevni strahovi mogu reci sitni.Muce mene mnogo vece stvari,jel se njemu mozak noramlno razvija,jel stvarno napredan ili mi to nase dete pa ga uzdizemo do nebesa,hoce li umeti lepo da prica,jel ce imati drustvo,da nece da bude problematica,a sta ako sad odraste uz neku viku po kuci pa to dovede do frustracije pa dete postane narkoman,ili neki delikvent,mozda sam ja za to kriva ,pa pazim da ne povisim ton oko njega,pa da ne utice lose ova muzika na njega,sve to ostavlja trajne posledice,jao boze.Ja sam opsednuta i sad Za svaku i najmanju sitnicu ja promislim bar zilion puta.Hocu da ga ne drzim pod staklenim zvonom,tipa da se bude dezinfikovano oko njega,a ona negde u kuci vidim prasinu ili ne daj boze paucinu,a tu zivi beba,pa mrzim sebe najvise na svetu.Ovo roditeljstvo je najlepsa i najteza stvar koju covek moze da dozivi.Ja se toliko obradujem i uvek rasplacem svakom novom njegovom uspehu,prevrtanje na ledja,ustajanje,prvi korak,zub,da mislim ako nekad zavrsi neki razred kao odlican djak da cu umreti od srece.Lepo mm kaze da ja nisam normalna,ali on nije majka Jesam li ja ovo napisala Potpisujem od rijeci do rijeci.Mada ne opravdavam.Ovo je strahovito pretjerivanje, ali prosto jace je od mene.
|