|
marinchica -> RE: Manastir Koporin (25.5.2015 22:28:18)
|
Pozdrav svima! Pokusacu sto krace da opisem sta nam se desilo. Koleginica s posla mi je preporucila manastir Koporin jer je njena snaja posle 11 godina ostala u drugom stanju ubrzo nakon posete manastiru. Pogledala sam na internetu, i nasla da se molitva cita samo radnima danima, spremila se i danas otisla s muzem. Tamo je bila mati Nina koja je pricala vec s jednim parom. Pozelela sam joj dobar dan i pitala da li bi nam ocitala molitvu za porod. Rekla je da se molitve za porod citaju nedeljom posle liturgije i pitala me ko mi je to rekao da moze da se cita radnim danima, ali da udjemo u manastir i pomolimo se, pa cemo videti sa svestenikom Nikonom.
Obzirom da sam mesecima pokusavala da odem i nikako nisam uspevala, stalno bi se nesto isprecilo, i da skoro 3 god ne dobijamo bebu, rastuzila sam se, a kako smo se priblizili manastiru, pocela sam vec da placem. Vreme je bilo lose, pred kisu i tad vec nikog nije bilo u manastiru. Bili smo sami i molili smo se pored mostiju sv Stefana. Izasli, zapalili svece pored manastira. Spojili se nebo i zemlja, lije kao iz kabla, grmi, toliko da smo docekali da nam svece skroz izgore unutra. Zatim smo bili u prodavnici pored, kupili ikonu, i krenemo da vidimo mozemo li da ih privolimo sad da nam se ocita molitva. Tad je zvonilo za rucak, i svi su usli unutra, jedino je jedna zena izasla i rekla nam da se prosetamo dok rucaju pa da sednemo sa svestenikom. Vec drugi put bezuspesno znaci trazimo molitvu, ali ja ne odustajem. Nista, odemo mi do izvora po sad vec slabijoj kisi, jos pola sata sacekamo, i vratimo se. Posalju nas kod zene koja je radila u prodavnici manastira...kaze ona-Svestenik je otisao na odmor pred liturgiju u 17h, nece mi danas ocitati. E tad sam pukla i rekla joj nasu muku, placem kao kisa, glas sam izgubila. Pokusavala ona da me smiri, pa se i sama rasplakala, dosla jos jedna zena iz manastira, rasplakah ja i nju i nas sve, ridam i molim za molitvu. Moj muz stoji i trepce, nas tri placemo. Pokusavale su da me smire, ali sam toliko bila ocajna da sam jos vise plakala.
Na kraju je monahinja otisla i pozvala svestenika. Stvarno, ustade on i dodje, gleda me covek, ja se sva nadula od suza. Nasmeja se i kaze da se smirim, kako u takvom stanju da mi cita molitvu. Uvede nas u manastir, postavi pored mostiju i uze da cita. Stojim ja, pisnula nisam, a suze mi samo liju. Oko pola sata je citao molitvu, ali posle deset minuta, sasvim neocekivano, usla su deca sa rekreativnom nastavom.
E to je bio neverovatan osecaj! Nas troje i tridesetak dece iza nas, usla su i sva su cutala i molila se s nama. Kako su bili mirni, divni, kao sam Bog da ih je poslao. Ne znam kako da opisem to, kao da ce dusa od srece da mi iskoci iz grudi, sto mi je Bog uslisio molbe, i na kraju sam dozivela ne da nama dvoma ocita se molitva za porod, vec se toliki broj dece zajedno s nama pomolio, svima im zdravlje i srecu doneo. Nikad necu zaboraviti danasnji dan, toliko sam pod jakim utiskom!
|
|
|
|