Mariya -> RE: Šta kada nemoguće dete od vaših prijatelja prevrne vaš stan naopačke? (11.2.2015 17:36:17)
|
Ja nisam znala da postoji ova tema, mislila sam da samo ja imam ovakav problem sa tuđim detetom[sm=smiley36.gif] Deca naših prijatelja i rođaka su daobra, lepog ponasanja, nikada do sad nisam imala problem ni sa jednim od njih. Ali deverov sin...Mali je problem otkad je prohodao. Ustvari problem je sto ga dever i jetrva ne vaspitavaju... Kad je bio manji, Viktor je ulazio u kuću kod nas ne izuvajći se nego je odmah utrčavao u prljavim cipelama u dnevnu sobu, na čupavi tepih. I odmah krenuo na kućice od kockica, podizao i bacao ih na pod dok se nisu raspale. Onda je dalje kidisao na ostale igracke, kutije sa igračkama, sve je prosipao, nije se igrao sa njima, jedostavno je samo sve hteo da izvrne. Ja nisam videla nego mi je sestra pričala da je uzeo peglu na baterije i lupao je o pod dok s nije slomila.Dok se ostala deca igraju, on dotrci do njih pa im sruši ili pokvari ono što prave. Što je najgore, svi ovo gledaju, a niko mu ništa ne kaže, niko ga ne opomene[sm=smiley3.gif] Kad je trambulina bila u sobi skakao je kao majmun i vrištao dok mi je H spavala, tu sam ga prvi put opomenula, na šta moja jetrva nije reagovala, iskulirala nas je oboje. A da ne pričam šta viktor njoj radi, udara je, šutira, čupa za kosu... Poslednji put su bili kod nas pre Božića, doneli su nam poklone. Jetrva je dala mojoj Lu poklon, Viktor je dotrčao do nje, uzeo joj poklon iz ruke i počeo da kida ukrasni papir. Kaže mu jetrva da pita Lu može li da otvori poklon[sm=zmeden.gif](jer viktor kao jaako jaako voli da otvara poklone). Moje dete jadno samo klimne glavom i ovaj manijak uzme i iskida ukrasni papir, pobaca sve što je bilo unutra(odeća, igračke, slatkiši) i uzme da otvara puzzle koje su bile u poklonu, pokida najlon, istrese delove na pod, počne prvo da skače po njima i onda da ih gura rukama ispod ugaone. E tu je meni prekipelo[sm=hudicek1.gif][sm=hudicek1.gif] pa sam ga gurnula i rekla da prestane, a on je istrčao u kuhinju, A svo vreme jetrva sedi na ugaonoj, na pola metra od nas i NE GOVORI MU NIŠTA, NE OPOMINJE GA nego tupi neku njenu priču, o njenoj drugarici što se nedavno porodila... Eto, ja to tako rešavam, ja ga opominjem, kad niko drugi neće. A opominjem i ostalu decu ako slučajno rade nešto što ne bi trebalo da rade, a roditelji nek se ljute, boli me uvo.
|
|
|
|