Peace* -> RE: Kad dete ostaje samo kod kuće (19.4.2019 8:45:43)
|
Za odlazak u prodavnicu ostavljam klince same već prilično dugo, sigurno od Lukine 7-me i Markove 3-će (otprilike). Imaju telefon - pa neka zovu... Inace, mlađeg ne volim da ostavljam samog, iako to nije realno, ima 8,5 godina. Recimo, pre neki dan je napravio dve krucijalne greške, sva sreća pa je stariji (12,5) već stigao kući: Otišla sam na trening, neko je zvonio, mlađi je pitao ko je, nije čuo odgovor već samo čuo muški glas, i mislio da je tata; otvorio vrata, pa onda još i saopštio da nema da donira za ne-znam-šta jer niko od odraslih nije kod kuće. Sreća pa je stariji bio tu, zatvorio čoveku vrata pred nosom i zaključao. Stariji je u poslednjih godinu dana često sam. Primetila sam da mu prija, valjda su to te godine. Letos čak nije hteo ni da ide sa nama na neki celodnevni izlet, nego je otišao sa drugarima na fudbal, pa su posle ručali giros, bauljali po gradu, posle je došao kući, mi smo stigli tek uveče. Uglavnom, mislim da su to mnogo više naši strahovi nego što deca nisu spremna da ostanu sama.
|
|
|
|