|
Didy -> RE: 40 dana kod kuće ili šetnja? (27.10.2013 22:42:50)
|
Stefan je rođen u novembru. Šest dana smo bili u porodilištu, mislim da nije imao više od 10 dana kada ga je tata odveo u šetnju na nekih sat vremena. Duvao je neki vetar, ali nije bilo jako hladno. Bio je u kolicima, dobro ušuškan. Uskoro sam im se i ja priključila u šetnji. Cele zime smo šetali, duvalo, padalo, bilo u minusu. Imao je stravične grčeve i nije plakao jedino napolju u šetnji, pa nam je ritam bio sledeći: presvučem mu pelenu, nahranim ga, u kolica i napolje oko 2-3 sata. Onda opet uđemo u kuću kad je vreme za hranjenje, pelna nova, hranjenje, kolica i šetnja. To je bio decembar mesec, bilo je dana kad je provodio i po 6 sati napolju (s pauzama, naravno), nije se zakašljao, ni zaslinio do 1. rođendana.
Sofija je rođena u septembru. Dva dana smo bile u porodilištu. Četvrtog dana su je tata i brat odveli u šetnju po kraju i narednih dana opet sve dok se ja nisam osećala sposobnom da im se pridružim. Gledala sam da oba deteta što više vremena provedu napolju. Nekad se dešavalo da nisam s njom imala toliko slobodnog vremena koliko s njim kad je bio mali, pa je spakujem u kolica, obiđemo krug po kraju, kad zaspi, vratimo se kući, parkiram je na terasu (živimo u kući, terasa gleda na dvorište i nastavlja se na dnevnu sobu, tako da mi je bila na oku, a uključivala sam i baby alarm da je čujem čim se mrdne), tako da mi je često spavala na terasi, čak i kad su došli hladniji meseci. Skafander, pa džak, pa ćebe, ni na minusu joj nije bilo hladno, stalno sam je pipala i proveravala je. Spavala je i po 2-3 sata tako. Mnogi su se iz mog okruženja čudili, kritikovali me, ali to je bio stav mm i mene, nismo se pokajali.
|
|
|
|