|
prase -> RE: Odvikavanje od nocnog hranjenja (8.6.2009 15:58:15)
|
Ja sam napisala u nekoj drugoj temi - ne mogu da se setim kojoj - pisala dosta o tome kako smo mi izbacili uspavljivanje i kako je tekao put od buđenja po nekoliko puta u toku noći do spavanja tokom cele noći (što je bilo negde između mesec i po i dva meseca starosti). Sad da se ne ponavljam, pogledajte malo - a i to se odnosi na malu bebu, a ne na bebu od 8 meseci ili čak dete od godinu-dve dana.
Sad, što se tiče starije bebe (za dete stvarno ne znam, mislim da ono može jedino samo da prelomi), ja mislim da je fazon u tome što se beba probudi pa traži ono što inače dobija da bi se uspavala. Ako se beba uspavljuje mlekom i uspavljivanjem, onda će to isto da očekuje da bi nastavila da spava kada se probudi u sred noći. Negde sam pročitala da bebe ne spavaju zaista celu noć, u stvari one se bude na svakih par sati (ili na svakih 45 minuta čak, što se razlikuje od deteta do deteta). Kad se probude, ako su navikle da zaspu same u krevetcu, onda nastave da spavaju posle nekog kraćeg vremena. Ako su navikle da zaspu sisajući, onda traže da sisaju, a ako su navikle da dobiju flašicu mleka pa da budu na rukama dok ne zaspu - onda očekuju to. Tom logikom idući, nema to veze sa glađu... Evo šta se nama desilo, što ide u prilog toj teoriji: ja sam naučila Uroša da zaspe sam u krevetcu - čim podrigne, ja ga spustim u krevetac i ako vidim da se ne namešta da se rasplače lepo izađem iz sobe, a ako se namešta za dranje, onda mu nešto pričam ili pevam ali ga ne uzimam ponovo. Tako je navikao. E sad, nisam ni ja odmah navikla da spavam celu noć niti da se ne budim na svako kretanje u krevetcu. Nekoliko puta se desilo da ga čujem kako se okreće po krevetcu i onda ga vidim kako gleda u naš krevet, pa se okrene i zaspe. Posle nekog vremena smo morali da mu stavimo ogradicu (onaj deo posteljine, mekani) prema našem krevetu, jer je znao da se probudi kada mi nismo u sobi pa da udari u dreku. Onda je došao period kada ga čujem kako se okreće, pogledam, a on viri ispod ogradice da vidi da li smo mi tu. I sad... mi se preselili u drugi stan, odlučili da je on već dovoljno veliki da spava sam u sobi i - šok. Počeo da se budi noću na svakih 2 sata, da plače i kuka, ja ga uzmem, smirim, vratim u krevetac - on nastavi. Morala sam da ga nosim čak kod nas u krevet. To je trajalo oko 7 dana, onda nam je došla svekrva u goste i mi naduvali onaj dušek pa spavali kod njega u sobi na podu. Vidim ja, dete spava celu noć (verovatno se opet budio, ali nas je video pa nastavio). Šta da vam kažem, mi evo već 3 nedelje spavamo na dušeku (iako je svekrva davno otišla)... Čekam da se skroz navikne na novi stan, pa da pokušamo ponovo... Bolje celu noć na dušeku, nego buditi se nekoliko puta (pogotovo sada kada sam navikla da on lepo spava, pa ne ležem pre 12 ili 1 ujutro [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]).
Nadam se da će ovo pomoći... U svakom slučaju, mnogo je važno da dete nauči da zaspe u krevet(c)u samo, bez nosanja i ljuljuškanja, čitanja istih priča 1000 puta dok ga san ne prevari i sl. Treba čitati detetu knjige, pevati mu pesmice, ali dok je budno u krevet(c)u i ostavljati ga budnog da zaspe samo.
|
|
|
|