Rosita -> RE: Majčina osećanja prema prvom detetu kada se rodi drugo (15.4.2018 19:17:13)
|
Dok sam bila trudna, mislila sam da bebu necu moci nikad voleti kao D, cak se pribojavala da se bebi necu posvetiti kako treba. Sve je jos sveze. Kad je D dosao po mene u porodiliste izgledao mi je kao dzin. Bukvalno, fizicki. I sad, nocu kad ih pokrivam, D mi je kao dzin veliki, sve mi je na njemu veliko[sm=smiley1.gif]. Trenutno cinculiram izmedju zelje da ide u provod i sebe radi i radi mira u kuci, ne zato sto je nemoguc, nego prosto zivimo u malom stanu, on je zivahan, potrebno mu je da se istutnji ili da se malo vise angazujem oko njega, to sa jedne strane, sa druge me grize savest jer kao da ga pomalo odgurujem i nedostaje mi kad nije tu. Vec druge nedelje od porodjaja pocela sam da idem po njega u vrtic. Malo prosetamo, popricamo, kupimo sladoled za posle rucka. Obavezno ga ispratim ujutru u vrtic, ja mu dam caj , pomognem u kupatilu, citamo uvec makar N bio na sisi za to vreme... Trudim se. Vidim koliko mi je odjedno veliki. To me raduje, ali me i pomalo rastuzuje jer sve vise gledam kako raste i odvaja se... D je dobar prema bebi. MAlo nezainteresovan, ali ne da da ista ruzno kazem bebi u smislu da zeza ili tako neku salu...
|
|
|
|