|
Anoniman -> RE: Majčina osećanja prema prvom detetu kada se rodi drugo (12.9.2014 17:55:53)
|
IZVORNA PORUKA: Klarita
Ali me boli srce kad mi potrazi nesto ili pita da joj nesto dodam, pomognem, nacrtam, pokazem...krenemo u set__nju, ja dok spremim N, pa nju (jos se ne oblaci sama i ne znam kad ce, mm rece do fakulteta nece sigurno[sm=smiley36.gif]) ona je sva u fazonu: "Mama, nahrani N i presvuci, pa cemo da idemo", "Mama, okupaj N pa ces mene, nema veze, ja sam velika devojka" "Mama, a k d poraste N i ja cu jos vise, pa ces onda da nas vodis svuda" "Mama, ja sam gladna, ali nema veze, nahrani N pa ces meni da sipas" "mama, ja sam kakila, ali cekam te u kupatilu dok smiris>presvuces>nahranis (nebitno sta u tom trenutku radim) N"
Citam i placem, e ovog sam se plasila kada se Una rodila, bilo mi je bitno samo da ne ostanem odmah posle U trudna,bojala sam se da necu moci dovoljno da uzivam u njoj, da je naucim da hoda, da je nosam, da je naucim da piski sama, svasta nesto, jer cim nova beba dodje ono prvo ode iz "krila" uvek ce biti starija, a samim tim i odgovornija, pa ce moorati da ceka dok se ono mladje ne sredi, ali i ja misim da se deca vole podjednako, jos ne znam kako tacno jer nemam drugo, ali mislim da svaki roditelj voli svu svoju decu, mozda postoje neka odvajanja zbog odredjenih okolnosti , ali ne postoji rodtelj koji svoje dete ne voli...
|
|
|
|