|
Dora -> RE: Kada muž neće da živi odvojeno od roditelja (11.4.2009 10:17:08)
|
kad sam se udala, morali smo početi kod nekog od naših dok se ne snađemo. Tada sam jedini put u braku donela samostalnu odluku da to budu moji, i po cenu razvoda, iz dva razloga 1. kod mojih smo imali bolje uslove, 2. nisam htela da rizikujem da on ne želi posle da ode od svojih (3. od početka sam imala utisak da me svekrva iz nekog razloga mrzi, što se posle i pokazalo). Imala sam sreće pa su me moji u svemu uvek podržavali, ali mi se nisu mešali, pa sam uvek imala izbora.
Kod mojih smo živeli kratko, nekih pola godine, a onda smo se snašli i bilo nam je malo teško ali posle super. Da smo živeli kod njegovih, poludela bih, jer koliko i na koji način mama može da se umeša u bračne odluke to nisam imala pojma ali sam pet godina kasnije naučila i tu gorku lekciju. Samo sada nisam ni mlada ni neiskusna, ni trudna ni zbunjena, pa sam znala kako da odbranim svoje mesto i sačuvam svoj brak. Mnoge mlade žene nisu u prilici ili na početku braka nisu sigurne koliko je čvrsta ta veza, pa se pomire sa sudbinom. Jedna od mojih najboljih drugarica je tako prošla, otišla je s njim u 50 kvadrata sa njegovima, privremeno, rodila mu dete, trpela i tolerisala, ali je on jednog lepog dana ipak odlučio da neće da ode od svojih( kao što je bio dogovor), pa se sad ja pitam- koliko žena treba da veruje takvom muškarcu koji je spreman da je prevari u takvoj jednoj stvari? Da stvar bude gora, ta moja drugarica je odbegla sa Kosova, tamo su joj umrli mama i tata kad je imala 15 godina, a ovde nema nikoga.Uvek je živela sama, radila pošteno (kao medicinska sestra) i jaaako je dobra devojka. Da je veća kučka (kao ja) verovatno bi prošla bolje!
|
|
|
|