Misha i Ljisha -> RE: Neposlušnost u svakom smislu! (16.11.2014 5:23:48)
|
IZVORNA PORUKA: Torbica Ovako, osnovno - nemojte detetu nista govoriti dok histerise i divlja, ono vas ne cuje. Ne zato sto ne zeli nego zato sto fizioloski njegov mozak nije u stanju da bilo sta primi. Dakle, uteha - bez reci, zagrljaj, pomaziti, poljubiti, eventualno shshshshhshs.. Sa detetom se razgovara kada moze da vas cuje. Naravno da ce da podivlja kad mu drobite u njegovom haosu koji mu je vec ionako sam za sebe previse, zaista. Dete mora da oseca da ste tu za njega, da ste uteha i podrska, ali CUTITE. To je kljucno. Dajte mu prostora da se smiri. A onda kada bura prodje, i dete se smiri, pitamo da li mozemo da pricamo? Ako kaze ne - postujte to. Nije ni nama uvek do price. Kazemo, duso, kada budes zeleo ja sam znas vec gde, dodji. Nekad ostanem blizu, nekad odem, ali bez besa i ljutnje. Mi njih nenormalno potpalimo ako iznutra kiptimo. Jovo, nesto ne radis dobro. Anci, mozda malo vise price u situacijama kada znas - da je duze budan, da ce biti nervoze. Ja npr pitam jos dok je sve ok - da li volis da se posvadjamo? Da li znas da je sada vreme za spavanje. Da li se slazes da cemo gledati Pepu sutra kad ustanes... E, jednom kad nisam postigla dogovor CD je leteo u smece.... Mirno, ali mirno, rekoh, e sad ga neces gledati ni sutra. Ne kazem - sve je individualno i lako je pametovati. Ja sam isla na savetovanje kod psihologa sa cerkine 4 god a mogu da kazem da je islo lagano i da sa 6 njenih god imamo jako lepu saradnju, u svemu. Maslacak, trivijalno? Ne, naprotiv. Puno puta kazem - Znam da bi zeleo to i to, ej, ne mogu sad, umorna sam, ne radi mi se to, sta god, ISKRENO, bez petljanja i zamajavanja. Kazem, da li moze sutra, prekosutra, kako god. Ako se i ne slozi, ja kazem, imam i ja dusu. Tesko je naci pravu meru, ne valja biti previse popustljiv a nikako ni prestrog, obe situacije ih izlude. Svaka mama mora naci meru izmedju strogoce i pustanja i postaviti jasne granice. Sve je stvar principa i dogovora unapred, cak i sa detetom od dve ipo godine, moguce je. Provereno. [sm=smiley1.gif] Sve se slazem u potpunosti. Ali time sto je ovde razgovor kljucna stvar mislim da se nista ovo ne odnosi na decu ispod dve godine. Odnosno odnosi se jer treba krenuti na vreme sa pricom ali u smislu preduprediti da se takve stvari ne desavaju. Eto ti kazes kad je curica imala 4 god da ste tad krenule tim putem zajedno[sm=smiley36.gif]. Generalno gledajuci ovde se i javljaju mame cija su deca cetvorogodisnjaci i moj bratanac je cetvorogodisnjak. Verujem da je u pitanju i neka faza. Moja D jos uvek nema sta da isteruje ili da posebno trazi i sta ti ja znam. I dalje ne prica, tako da takvih situacija mi nemamo. Jos uvek. A nadam se da ih necemo ni imati[sm=smiley36.gif] hocu reci sledece: sve je lakse kad dete proprica i postane svesno sto kaze Maslacak nakon druge godine se desi neki klik kod njih pa razgovor i to mislim na pravu konverzaciju a ne samo da roditelj prica a dete ne zna da sastavlja recenice[sm=smiley36.gif] moze da urodi plodom
|
|
|
|