|
Verus -> RE: Histerija (12.4.2011 12:34:34)
|
Taske nasmeja me za ovo sa nogavicama: ona to stalno radi....Ja sam po prirodi veoma strpljiva i tolerantna, ne samo prema Heleni, nego uopste prema ljudima...UGLAVNOM se ne nastavljam. Zivim po principu da pametniji popusta. ALI ne mogu tako i sa njom. Taman posla da popustam rodjenom detetu i da je pustim da odraste u razmazenu drama mama osobu!
Mrzim te njarave male devojcice, koje samo pricaju o odeci, sminkanju, sopingu. Dacu sve od sebe, i iz petnih zila uciniti sve sto mogu da odraste u jednu stalozenu, normalnu osobu, koja zna da vrednuje prave stvari u zivotu, zna da ceni dobru knjigu (ne video igricu) itd. Kapirate me ne? Staromodna sam da[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
E sad: u ovom uzrastu se naravno ne moze rezonovati sa njima. Kako joj obajsniti da se ne njari kad mi treba 2 min da joj promenim pelenu i prsvucem je, i onda ce nastaviti da se igra?
I tako juce: igramo se zajedno na podu, listamo knjigu "ucimo" reci=i onda pocne da stenje..Kaki dete, a u jaslicama se strasno ojela (glupaca joj nije zamenila pelenu), i jos je grebnula koku noktom i ima ranicu. I naravno, trcim odmah da je prsvucem, zapiram, mazem.
Kako se podigla sa poda, te dreke i frke nigde na svetu. Samo sam joj mirno rekla da to nije lepo (razume ili ne ja to ponavljam) i potpuno ignorisala daljnje ponasanje. POnudila sam joj par igracaka da drzi, nije htela i posle par minuta je ucutala kad je videla da ne vredi...
Ne znam da li ce uspeti svaki put, ali cu pokusati,druge nema.
I da: nikada je ne dizem ili dok se njari: znaci nema ono njaaaaaa maaaaa a ja odmah u narucje. Stojim kraj nje i cekam da se malo smiri, pa je uzmem.. A naravno, svo vreme zelim da je podignem da prestane....Al tad je ona pobednik, a ne ja...
I taaaaako, videcemo sta ce biti kasnije, sigurna sam sve teze i gore sto je starija...
A evo prica moje mame i mene: bili smo u Bazaru, staroj robnoj kuci u NS, a ja imala oko 2-3 godine. Bacim se na pod i u dreku i valjam se po podu, vristim jer sam htela nesto a ona mi nije kupila. Objasni mi lepo da nema sada para za to, ali ne vredi. Prilazi prodavacica i vidi mladu mamu kako pokusava da me "regulise" i ne uspeva. I kaze ovo:
"Brzo da si ustala sa poda! Kako te nije sramota! Pa jel znas ti da mi drzimo lavove u podrumu, i svu bezobraznu decu kao ti odnesemo dole? Da nisi vise nikada to uradila!".
Moja mama i dan danas zahvaljuje toj zeni. Kaze da vise NIKADA nisam napravila scenu nigde. A usput lavova se sada ne plasim tako da nije bilo nesto traumaticno[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
Uglavnom naucila sam lekciju, a nije poteklo od mame, tako da nisam imala za cega da je zamrzim ili zamerim joj tako mala!
|
|
|
|