Anoniman
|
Ne, Neđo, nisi, to je tako jer dosta ljudi nema kud sa detetom dok radi, i ćuti i trpi, jer, šta će ako ga izbace??? Znam ženu, radila je sa mnom, koja dete ostavi u vrtiću u 7.30, i dođe po njega oko pola 5. Moj Luka nikada nije ostajao toliko, pa me nije pogađalo mnogo stvari. Da ne grešim dušu, dok je išao u Leptirić, manji vrtić, donosio je kući i koji crtež, i dolazio kući sa po kojim stihom. Ali u Čaroliji, veći vrtić, ništa. Jeste, dosta je i izostajao jer se tada rodio Marko, i virusi nikako nisu bili dobrodošli kući zbog sveukupnog Markovog zdravstvenog stanja, ali i to što je išao, ništa se nije dešavalo. Na roditeljskom nam je vaspitačica rekla da ih ne učimo slova, u smislu, ni svoje ime da zna da napiše, jer to ne valja, mali su. Halo, ima 4 godine, može makar da prepozna svoje ime ako ga ja napišem, ako već neće da ga piše. Ma, žena je nabrajala ko od dece ne zna boje, kritikujući roditelje... znam, i ja mislim da bi roditelji mogli svoju decu naučiti bojama, ali čekajte, to je grupa te vaspitačice već drugu godinu, zar ih ni boje nije naučila? Pred ekskurziju nas je pitala dal neko dete kaki u gaće. Ljudi, kaki, sa 4 godine. I pobogu, zar to ne znaš, sa njima si dobar deo dana već DVE GODINE!
|