Dora
|
IZVORNA PORUKA: Tasha RR To funkcioniše sa ženom koju plaćaš, ali ne i sa sveki, bar ne mojom. Moja sveki sve radi kako ona misli da treba, i uvek klima glavom da će biti kako ja kažem, a onda naravno ne bude tako. Kad je Luka imao oko godinu dana, par meseci manje, ona ga je odvela kod sebe. Napravila sam u teglicu kašicu od jabuke sa plazmom - obožavao je to, NIKADA NIJE ODBIO!!! Kada sam stigla po njega rekla je "On nije hteo da jede ono što si mu ti napravila, šta je to uopšte, ja sam mu dala 'leba i pavlake!" (sve to naravno uz facu gađenja) Posle toga sam bila prisiljena da ga ostavljam jedno vreme kod nje, i u principu nisam imala zamerki, jer... šta ću? Sam kod kuće ne može ostati. Sećam se samo da me je sveki jednom nazvala, smeje se u tel i kaže "E, ja ga tučem po peleni, a on se smeje i kaže da ga ništa ne boli!", ja naravno odgovorim da je logično da ga po peleni ne boli, da ne znam zašto ljudi troše snagu na to da "tuku" dete po peleni kada nema nikakvog efekta, i pitah, a zašto ga tučete... kaže ona "Pa ja sam kuvala ručak, a on je skakao po krevetu i pao je sa kreveta i udario se malo, pa sam ja ljuta što se nije pazio!" (tako nekako reče, ne sećam se baš od reči do reči) U tom smislu, koliko god da umem po nekada da budem besna na dadilju vala ne žalim ni dinara. Ona mu piri u jajca, a to je ono što meni treba za duhovni mir. No, već sledeći mesec ću ga vratiti u vrtić, malo da jede sam, da se presvlači sam, da piški sam... Drugaricin mali koji je 10 dana stariji od Luke, a ide u vrtić od godinu dana, sada sam ustane ujutru, ona mu ostavi na stolici šta treba da obuče, on sam skine pižamu, obuče se (kaže drugarica da se desi da gaće budu naopačke, ali koga je briga?), dođe u kuhinju, traži doručak, mama mu napravi sendvič, on pojede, opere ruke u kupatilu. Sam se penje na WC šolju, bez onog uloška... Pitam, kako bre? Kaže ona "To nisam ja, sve je u vrtiću naučo". Luka? Luka ni koricu od hleba ne jede, a ne sam da se obuče. Obožavam tvoju iskrenost! Draga, mnogo toga zavisi od tebe, šta mu dozvoliš a šta ne. Meni Balša ide u vrtić od svog 11. meseca, tamo je naučio da hoda, priča, obuče se sam i jede... I to relativno brzo. Jest da je vrtić bio privatni i da su puno radili s njim...veliki vrt, jedna vaspitačica na troje dece...ma, sve je naučio, čak i nošu da koristi. S druge strane, ma koliko ja to ne želim da priznam, on kući namerno neće da to sve radi sam. Ponekad se desi da mi samo prstom pokaže šta želi ili kaže "Vode!" kao da mi naređuje... A da se sam obuče ili jede...uh, to je meni nemoguća misija! On je u državni vrtić došao kao dete koje je bilo maltene spremno da iz jaslica odmah pređe u vrtić. I sad sve sam radi u vrtiću. Ali kući Zanimljivo, i kod moje mame kad su deca, kad ja nisam tamo, oni sve hoće sami. To je čini mi se stvar principa. Stvarno treba imati neku magiju i decu navesti da rade sami. A to ne možeš na silu. Ja to još nisam uspela... Biće ti jako teško da sa ogromnom stomačinom trčiš oko Luke, a tek kad se porodiš...Ja se već žderem kako ću i pokušavam da ih naviknem. Moja drugarica je rodila treće dete, dvojica su malo veći nego moji ali ona je pre porođaja njih učila da sami postave sto, spreme da jedu, odu u vrtić (školu) i na trening...kod drugara... Da se sami okupaju. Ja sam mislila da se to radi u višim razredima osnovne a njeni klinci su stvarno toliko samostalni. Sad joj sve pomažu oko bebe, ma banja im je
|