jelena038 -> RE: Stednja za buducnost deteta (27.2.2012 12:28:42)
|
IZVORNA PORUKA: Ana RR Jelena, nemoj me pogrešno shvatiti, ali zašto misliš da će naša deca za koju štedimo biti ološ? Mi ulažemo u decu i štedimo za njih, neću mu sutra dati pare i reći evo sine, imaš pare pa sad možeš i da se drogiraš ako želiš. ne misim, ti si mene pogresno shvatila. uopste ne govorim o deci, nego o nekim ljudima cak i moje generacije, ciji su roditelji bili svuda, samo ne tu za svoju decu. postoji jedna komuna tu, u blizini, koju je vodila sestra Bernardica, jednom sam je slusala kad je pricala o sticenicima i njihovim roditeljima, kako su to deca koja su uglavnom imala unapred osiguranu buducnost i kako neretko roditelji dolaze i donose najsavremeniju tehniku, da kao pomognu komuni, na sta bi im ona rekla "ne treba to sada njima, vratite to odakle ste doneli. dok ste vi zaradjivali to sve, vasa deca su se drogirala". samo upozoravam na jedan fenomen koji je poceo da se dogadja od sredine osamdesetih i ne prestaje, u kome ljudi vise ne rade od 8 do 3 i nemaju vremena za svoju decu. da bi neko danas u srbiji, ili bosni, iamo da stedi, mora da radi najmanje 15 sati dnevno, a ko ce i kako odgajati njegovu decu i cemu ce ga uciti, dok on radi, prevelik je rizik da bih se u to upustala. cast izuzecima, ali situacija je takva da 99% ljudi ne moze da zaradi da zivi bez dugova, a kamoli da stedi. ja mogu da biram, da idem negde da rintam po ceo dan, ili da od kuce zaradim koliko mogu, ali da to vreme provodim sa svojim detetom. pa, ako i ispadne olos (sto se ne postaje samo zbog jednog faktora, svakako), da bar znam da sam sve vreme bila tu za njega. nadam se da sam sad pojasnila. znam da je surovo, ali o tome kakva nam deca postaju mozete cuti svaki dan u crnim hronikama. u nase vreme nije bilo normalno da deca umlate drugara u skoli, to snimaju telefonom i kace na internet. a ovo je tek pocetak. tako da, boli mene uvo za stednju i zaradjivanje kula i gradova. kupili smo stan, to otplacujemo, nasledicemo ponesto, obrazovani smo dovoljno da uvek mozemo da unovcimo svoje znanje, makar skromno, umemo da skuvamo rucak od nicega, to je sasvim dovoljno kao osiguranje da necemo ostati gladni, a da zauzvrat svi imamo dovoljno ljubavi.
|
|
|
|