|
Verus -> RE: Trbuhom za kruhom (9.3.2009 13:53:23)
|
Jooj koja tema, pravo mene udraila. Otisla sam u Ameriku sa mojim momkom (sada mm), sa kojim sam se zabavljala 4 godine po dolasku u SAD> Dosli u skolu, na 2 godine, onako malo....Jos uvek smo ovde posle skoro 11 godina. Radimo oboje i daleko vise mozemo priustiti nego sto bi mogli u Srbiji, ali smo shvatili da nije to sve. Planiramo decu..voleli bi da se ovde rode, bar jedno, da eto, dobije drzavljanstvo i da mu damo tu neku opciju u zivotu koju mi nismo imali (da moze da se skoluje ovde o puno nizem trosku kao drzavljanin nego sto smo mi to mogli kao stranci-skola je 3puta skuplja za nas). Da li zelim da ovde odrastu? Ne bas-Tasha klincima tvog brata od strica je super u Srbiji iz prostih razloga sto tu imaju vise slobode kao deca-znaci, ranije mogu da izlaze da se krecu vise i lakse, ovde je to sve kontrolisano, znaci nema izlaska u bar dok ne napunis 21 godinu (ili 18 u nekim drzavama). Ne mogu reci da mi nije dobro, imamo prijatelje, sredjen zivot, naravno da se radi, ali u kojoj zemlji se ne bi radilo? Planiramo da se vratimo, kada budemo mogli da ustedimo novca da zapocnemo neki zivot u Srbiji, ili da se stambeno obezbedimo, bar to.
Ako bih birala gde cu ziveti, bilo bi to ili u SAD ili u mojoj zemlji, nigde drugde zasto? U SAD se posle 3 meseca nisam uopste osecala kao stranac, ima ljudi sa svih strana sveta, i stvarno je sa te strane super. Naravno, zemlja ima svojih drugih problema, u koje necu da ulazim....Ko god zivi negde drugde u Evropi, ostaje stranac do kraja zivota..Evropa je malo po tom pitanju, drugacija..toliko na brzaka.
Moja zelja je da mogu da zivim u svojoj zemlji i da imam dovoljno za skroman zivot, nikakva blaga i rasipanja....kamo srece da je sve bilo normalno pa da nikada nisam ni otisla...ali eto, nisam nikada imala zelju da odem bilo gde, pa vidi gde me je zivot odneo...
|
|
|
|