|
vukosava -> RE: Trbuhom za kruhom (10.12.2013 2:31:24)
|
IZVORNA PORUKA: Verus
Pa ovako: da sam znala neke stvari odlucila bih da se nikad ne vratim. Mene nije vratio patriotizam, da ne zvuci. Grozno, but i shit on that, to nas je sve dovelo u gov.... U kojima smo. Srbija se od losih stvari nije nista promenila. E sad cuveno sto ce mi svi reci i slobodno pucajte, otporna sam, jeste: pa vrati se odakle si dosla. Pa, bih da sam sama tj da nisu i deca umesana. Dosli smo da oni imaju kvalitetnije odrastanje, uz prosirenu porodicu, a ne da odrastaju sami kao kurjaci, i da, to je bila dobra odluka. Deca su srecna, i imace lepo detinjstvo. Buducnist? Verovatno nikakvu bas kao ni moje generacije, ali, mogu uvek da odu odavde.
Stojim iza toga sto sam rekla da se ne osecam nigde svoja. I dalje je tako. Ali u karijeri i drugim stvari a sam sebe vise tamo pronalazila, jer sam se tamo oformila kao odrastao covek. Ne znam, sa babama i dedama su dosli drugi problemi, bas kao sto mi Lu ili Ana rekose svojevremeno, i osecam da zbog mojih frustracija pati moj brak a to je bez veze. I tako, za lepse odrastanje, mi placamo cenu... I slazem se da je najbitnije biti uz svoju decu, ali sretan zivot cini sklop mnogih stvari.
Ja licno mislim da prvo roditelji moraju biti sretni da bi deca bila sretna, gde god to bilo.
Verus, ja sam se ovde uselila u neki stan (bez W/D doduse, dvosoban, stara zgrada). Ali u nasem ulazu cetiri porodice (Americko-Australijska, Indijska i Kineska). Ali svi imaju sitnu decu koja su GLASNA :) I evo vikendom, dodju ovi klinci od preko puta, i krenu njih troje 3, 5 i 7 godina da se igraju. Bude tu i TV-a i iPad-a. Ali ja kontam. Necu u neku kucu jos uvek, nek imamo komsiluk. Recept je samo se ubaci negde gde su grad studenti i neki na pocetku karijere (ispod mene zivi heart surgeon na fellowship-u). I onda deca imaju interakciju. Nije kao nase odrastanje ali bas malkice slici.
|
|
|
|