Olga75
|
IZVORNA PORUKA: cekisha
Moje brige su sledece,pa ako ima nekog ovde koga je brinulo isto bila bih zahvalna da to podeli samnom,naravno svaki savet je dobrodosao..
Suprug i ja zivimo u inostranstvu 2 godine,u stvari on 12 godina a ja 2,koliko smo i vencani.On radi,ja ne jer jos uvek cekam dokumenta.Zaradjuje solidno,ali nekad nam je to nedovoljno jer imamo nekih dugova od ranije,tako da verujte mi nekad sa 5e u dzepu sacekamo sl platu.
Mm je cesto odsutan zbog posla,tako da sam ja uglavnom sama,jer ovde nemam ali bukvalno nemam nijednu drugaricu ili nekog sa kim bih razmenila neku rec.Jedina zanimacija mi je skola za jezik dva puta sedmicno i to je to.Vikende provodimo sami kuci,gledajuci tv,mastajuci o nekim lepsim danima,deci,odlasku kuci u Srbiju.Sto i jeste moj glavni problem...
Mnogo me muci nostalgija i uzasno mi se ide kuci,mm tako isto,nista ga ovde ne vezuje.Ali kao sto vec rekoh on dugo ovde radi,ja sam takodje ostavila posao u Srbiji kad sam dosla.Kako sad da se vratimo,od cega cemo ziveti,morali bi i stan da placamo.Kako sad naci posao u Srbiji?
Ali opet razmisljam pa tako zivi 99% ljudi u Srbiji,a ni ovde nije nesto bajno,da mogu neke pare da se ustekaju pa i ajde,ali nije sve ni u parama.
Nedostaju mi moji roditelji,moj grad,drugarice,moj jezik i narod
Ovde nekad i ne izadjem iz kuce po tri dana kad mi dragi nije tu,nemam volje ni zasta.Sta mi vredi sto zivimo u lepom gradu,na jezeru,gde sve cveta a ja ne vidim smisao...
Da li da poslusamo srce i vratimo se na rizik ili sacekamo jos neko vreme???
Unapred hvala,pozz
IZVORNA PORUKA: Meisje
Cekisa,koja zemlja je u pitanju???
Moj savet je,bez dileme,ostanite tu gde ste! Procice nostalgija...
Ja sam pre 4 meseca,ustvari sad 5,dosla u Holandiju i ostavila sam isto sve,drustvo,porodicu,posao...i za sad ne zalim,jer cim sletim u Beogradu na aerodrom shvatim koliko smo mi negativni,i da ne nabrajam sve najgore! Radujemo se tudjoj nesreci,ljubomora...uzas! Kad udjem u prodavnicu odmere me od glave do pete upadljivo bez blama...uh odvratno... A da ne pricam o tome kako su neke "drugarice" podnele moj odlazak,i da ne pricam o pozajmljivanju para... Ja volim svoju zemlju ali kod nas je losa atmosfera. I svi se foliraju a u stvari su nesrecni i nezadovoljni svojim zivotom...
Ja sam bezuslovni optimista ali za Srbiju ne vidim perspektivu,nama samo Bog moze da pomogne!!
IZVORNA PORUKA: cekisha
Mei Italija je u pitanju.
U pravu si ti za sve to,i mi smo letos bili dole i sve ga toga ima,i meni se isto tako pokazao ko je pravi drug kad sam odlazila iz Srbije.
Jesu ljudi negativni i nesrecni,ali ja ovde Mei nemam cak ni takve za drustvo.Evo vec dve godine su prosle,ja nemam skim kafu da popijem,a veoma sam drustvena osoba.
I meni je u pocetku bilo super,sve mi je bilo novo,lepo,a sad vec ne znam kako da se postavim...
IZVORNA PORUKA: Meisje
Hm,cudi me to za Italiju...Italijani su slicnog temperamenta kao mi... A je l si probala da se povezes sa nasima koji su u Italiji,preko interneta??Nacices nekog sigurno! Je l ima tm drugove,pa njihove zene??
U svakom slucaju ako i odlucite da se vratite,nemojte na ne vidjeno,pokusaj odatle da konkurises u Srbiji ili tvoj muz...pa vidi kako ce da ide.
_____________________________
Marija je moj najveci uspeh
JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
...Moj dragi je ovdje dobio posao u struci,a ja kao svaki impulsivni ludak dosla da ga vidim poslije 2 mjeseca(nismo nikad bili razdvojeni toliko) i ponudili mi da cuvam jednu klinkicu za pristojnu svotu(pa,dvije plate u srbiji u mojoj struci tad). Posto smo mislili da je sve to na par mjeseci,cekali smo da mm dobije otkaz,pa nije,pa smo se vjencali,dobili i dvije bebice... Da smo ostali u Srbiji,tesko da bi se odlucili na ludost tipa braka i beba,jer jednostavno ih ne bi mogli priustiti..bar ne tako brzo. Bude mi zao kad shvatim da vidjam porodicu i prijatelje jako rijetko,ali onda se i naljutim jer su se ljudi bukvalno udaljili i tesko je okrenuti moj broj ili baciti mail.OK,ja sam 4 g.ovdje,imam bebe,ali nisam umrla.To bas pogadja i mm.Moj dragi stalno ima trip kako ga svi posmatraju kroz prizmu stranca,ali ja licno mislim da to nije strasan problem.Mozda zato sto sam ja stranac stalno
.I vise mi nije bitno gdje sam,vec da je moja porodica sa mnom,da smo zdravi i zadovoljni. Moju bazicnu porodicu i onako nisam vidjala svaki dan,sem brata,jer moji zive u Hrvatskoj,a udajom ponovo ne bih bila u Bg,tako da 100 ili 1000 km mi ne znaci nesto puno-nekad je teze preci tih 100 kad nemas para... 
Ja otkad imam porodicu mnogima iz društva sam nestala sa mape 
Drugačiji tempo života, drugačiji prioriteti i nisi im više zanimljiv. A ja sam iz provincije... Šta je onda u većim gradovima? 
. Ne znam šta da kažem na ovu temu nije lako biti stranac ni u jednoj zemlji na svetu, ali i ovde je situacija neizvesna i maglovita.
Ja sam nepopravljivi idealista-sve mislim da će jednog dana opet ceniti znanje i umeće 
