|
Modessty -> RE: Anksioznost, panični poremećaj (6.9.2012 13:26:36)
|
Nisam pročital acelu temu, mnogo toga ima. Pitam se da li imam problem i koje vrste.
Desilo mi se sinoć, sve ukupno četvrti put od porodjaja do danas. Ja kao krivim štitnu žlezdu, ali možda i grešim.
Posvadjali smo se strašno. Pre toga je danilo kenjkao nešto, i baš je bio nešto nervozan i nikakav. Ja narvno reagujem na to tako što se i ja unervozim ali kao kuliram. I što je najgore uopšte neznam sada kako je došlo do toga da mm viče na mene da ja vičem na njega a Danilo se ućutao jer kapira de se nešto neobično dešava. ja smirujem mm i kažem mu da se smiri zbog deteta i da ne izlazi napolje (iz kuće) jer će mali da plače za tatu. I stvarno, Danilo dotrčava i grli ga i skida mu patike i naočare sa glave. Oni počeli da se maze, a ja otišla u spavaću sobu, sela na pod i počela da plačem. I nikako da se smirim. Mm se smirio i kaže mi da se smirim i da idem da se istuširam i tako malo sredim. Ja iudjem u kadu i počnem da se tuširam i da plačem sve više. To prelazi u jecanje koje ne mogu da zaustavim. Guši me žlezda, srce mi lupa. Sednem jer se uplašim da se ne onesvestim. Sedim u kadi i glasno jecam i tresem se i nemogu da se smirim. Ulazi mm i ne shvata šta se dešava odjednom. Isključuje tuš i pomaže mi da se podignem. Danilu koji pita šta se dešava kaže da se mama okliznula u kadi pa se udarila i zato plače. Obuko mi je bade mantil, odveo u sobu i jedva smirio. Tresla sam se cela. Osećala sam se usamljeno i kao da sam u zatvoru. Kao da nemam nikavog izlaza iz svega što mi se dešava. grozan osećaj. Naravno posle sam bila mnogo uplašena. I sad sam.
Sve trpam u sebe, trpam, trpam i onda danima ne mogu da spavam, guši me u grlu verovatno zbog žlezde i eto desi to što se desilo. Sličan napad ili kako već to da nazovem imala sam februara, kad sam bila u 10. nedelji trudnoće, samo što nije bilo ovako strašno.
|
|
|
|