zazik
|
BAJKA O MILICI "Bila jednom jedna mala devojčica Milica. Živela je u kući okruženoj cvećem. U njenom svetu bilo je ponekad sreće, ponekad tuge, ponekad muzike, ponekad bola. Trudila se da bude srećna. Ali, u vedrim noćima, posmatrala je kroz prozor svoje sobe usamljenu i sjajnu zvezdu i maštala kako će joj, kao u bajci, zvezda pokloniti ono što nije imala - mamu i tatu. Na drugom kraju sveta, živeli su čovek i žena u kući okruženoj cvećem. U njihovom svetu bilo je ponekad sreće, ponekad tuge, ponekad muzike, ponekad bola. Trudili su se da budu srećni. Ali, u vedrim noćima, kroz prozor sobe, posmatrali su usamljenu i sjajnu zvezdu, i maštali kako će im ona, kao u bajci dati ono što nemaju - jedno dete. I, jednog dana rešili su da idu da ga traže. Svima su pričali kako im je svejedno kakvo će dete naći, ali u dubini duše, želeli su lepu, malu, pametnu, plavokosu devojčicu, koja će se zvati Milica. I išli su tako, išli, preko sedam gora, preko ravnica i reka, sve dok jednog dana nisu sreli dobre vile: Vesnu, Gocu, Olgicu i Nadu. Dobre vile su im rekle da za njih imaju baš ono što žele - njihovu devojčicu. Rekle su da su dugo tražile mamu i tatu za Milicu, jer je ona jedinstveno dete, čarobno, i nisu mogle bilo koga da odaberu da budu njeni mama i tata. Tada su se mala devojčica Milica i čovek i žena zagrlili i u oblaku iskrica, cveća i svetlosti pretvorili u porodicu. I čiča - miča gotova priča..."
|