Jele
|
IZVORNA PORUKA: Anoniman
Evo nasa forumasica NENA me podstakla da postavim temu:
- kako gledate na preseljenje kod muza ako to podrazumeva odlazak u drugi grad?
- da li je to izvor stresa?
- na koji nacin se adaptirate?
- sta o tome misle one koje nemaju to iskustvo???
iskustva i misljenja....
Evo ja sam se pre manje od godinu dana (već je toliko prošlo  ) preselila u malo mesto (čitaj: selendru
) odakle je mm i još se nisam navikla, a ne verujem ni da ću uskoro. Ceo život živela u NS-u, gradsko sam dete, volim da izađem napolje a ono ljudi svuda, živo, ne vuku se po ulici u papučama već normalno obučeni, volim da mogu da skoknem na kafu do centra časkom, prelistam novine uz kaficu u Vremeplovu ili negde u Laze Telečkog, volim da blejim po izlozima i lovim sniženja, volim da mogu časkom da se nađem sa sestrom na pauzi da se ispričamo i popijemo kafu, volim što sve mogu časkom sama da obavim - plaćanje računa, banku, nabavku svake vrste - bez objašnjavanja mm-u zašto mi baš to treba kad mu sad dam spisak da on to obavi u gradu  - osećam se kao da moram da polažem račune a to mrzim i nemam strpljenja da objašnjavam da mi treba jer ja time čistim, a on ako će samo krpom da čisti da uštedi njeka se onda iste lati.... I tako, samostalna sam jako i ovo čekićanje u kući i to što sad za sve te sitnice zavisim od njega me ubija u pojam....
Nedostaje mi lepota centra, Limana, Dunav, Kej.... - ovde kada pogledam kroz prozor, a mi smo još u sređenom delu - nije mi dobro... Ne volim kad ovde izađem u šetnju gazim po blatu jer se ulice ne čiste, ne volim što me zagledaju babe, ne volim što kad uđem u radnju imam mali izbor stvari, itd... Nismo mi uopšte daleko od grada kada ideš kolima, ali bus ide ređe, ne mogu sa strahinjom i kolicima u smrdljiv (ne lažem stvarno) i krcat bus, a taxi je preskup... Mm ode rano ujutru kolima na posao, a nekada zna da zaglavi i do uveče... sad gledamo da kupimo još jedan auto, ja sam položila vožnju, malo ću vežbati i biće sve bolje kad ne budem kao zatočenik...
Ovde nemam nijednu drugaricu, ima pun ... mm-ove rodbine, sestra puno radi i ne može više da na pauzi dođe da se vidimo i tako. Jednostavno volim grad. da je ovo mesto malo lepše, ja sam vizuelni tip, ja bih verovatno sve to lakše podnosila...
Da, ja sam u situacijama kad nme neko dira veoma prgave naravi, a ovde moram jako da se kontrolišem jer se svi znaju znaju roditelje mm-a pa i njega od malih nogu i svi svima ćute... Tako da ako ti smrdi komšijin svinjac ti treba da ćutiš, ako ti pale lišće pored kuće i ti se gušiš u dimu treba da ćutiš, ako komšija gađa vazdušnom puškom ptice, a ti se bojiš...- ja ne ćutim, pa mislim da me već ovde gledaju kao oštrokonđu, ali mislim se, ne ugrožavam ja vas, nemojte ni vi mene....
Poenta je da sam ovde došla i zbog mm-a, a najviše zbog dece, da imaju više mesta u samoj kući, ai dvorište i čist vazduh napolju...
Ako bude para, ja sam za to da se za nekoliko godina kad porastu uzme kredit i da imamo svoj stan u gradu...
|
Odštampaj
A kako godine prolaze sve je gori. Neki dan pricam i sa mojim doktorom koji se tu doselio iz Splita i koji stalno kuka kako bi da se vrati, ali ne moze i bla, bla. Da se razumijemo, nije ovdje sjajno (upravo nam je nestajala struja 
a na selu mogu da imam pristojnu kucu sa dvoristem.
.jpg){kind=small}
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
