jelena038
|
IZVORNA PORUKA: OTI
- kako gledate na preseljenje kod muza ako to podrazumeva odlazak u drugi grad?
- da li je to izvor stresa?
- na koji nacin se adaptirate?
- sta o tome misle one koje nemaju to iskustvo???
Evo ovako, prvo nepristrasno, pre nego procitam ostale postove, da iznesem svoj polazni stav. Doselila sam se pre deset godina u mm grad, nakon sto sam izgubila svoj. Posle smo bili hiljadu puta u krizama svih vrsta, od kriza identiteta, do besparice, besposlice i besmisla, ali smo uvek ostajali tu zbog toga sto sam itekako znala sta znaci ostaviti svoj grad. Ako ja moram da zivim s tim hendikepom, da bar on i nas sin ne moraju. Da sam zbog njega ostavljala svoj grad... verovatno bih se odlucila na isto, jer volim Bosnu, jer volim promene i snasla bih se u Tunguziji, avanturista sam i do krajnje ludosti hrabra (ako neko ne zna, udala sam se za frajera kog sam znala svega 5 sati, ima detaljno u temi Kako ste upoznale svoje muzeve, ili tako nesto  )
Jeste izvor stresa, ogroman socijalni sok, u pocetku je sve egzoticno, pisete vesela pisma, ako je negativno, ismevate, ako je pozitivno, divite se, ali kad iznenadjenja prestanu, pocinje da se javlja nostalgija za onim vasim sto taj grad nema. Iskreno, i u svom gradu sam uvek kontala o onom necem sto moj grad nema, tako da savetujem da u takvim krizama omogucite sebi da odete u svoj grad i ostanete (podvlacim) duze od 17 dana. Ne 16, nego 17 najmanje. sasvim dovoljno da se setite svega zbog cega ste otisli iz svog grada i jos, pride, da shvatite koliko ste zavoleli novo mesto. Jer, brak, ako je iz ljubavi, svakako, je neka vrsta ponovnog rodjenja i novi zivot koji pocinjete u njemu, sa svojom porodicom, nema nijedan drugi...
Adaptirate se tako sto nadjete posao. Ni pod tackom razno ne prelazite kod njegovih, ako nemate posao. Ne samo zbog finansijske samostalnosti, vec zbog osecaja da nesto vredite. U trenucima kada ste postali majka, dobili strije, ugojili se, ili jednostavno, izgubili duh od umora, samo vam jos treba osecaj da bi taj tudj svet i tudj grad savrseno f-onisao i bez vas, jer ionako nista sem dojite i spremate kucu - ne radite. osim toga, ljudi sa posla su prvi vasi ljudi, vasi, a ne dobijeni kao muski miraz. Ako nema posla, upisite fakultet. Tacka.
Bez iskustva sam o tome mislila: Samo sto dalje od staraca i ljudi koji me prepoznaju po ulici Nije lose, uopste, al nemojte bas daleko... Ume da kosta kad se uzelite svojih, i tih sto vas prepoznaju po ulici. za to vam u novom gradu treba... paaaaa, ako je velicine Banjaluke... cela godina da vas subotom sretnu dva poznanika na korzou, dve godine za 5-oro, 5 godina za desetoro, deset godina za onoliko koliko vas poznaju u vasem gradu, od prilike. Za deset godina, studirala sam na dva fakulteta ovde, radila u dva dnevna lista, jednoj izdavackoj kuci i na radiju. I u vreme kad sam se porodila i dve godine posle toga, bas po maleru, bila bez posla i najsamija na svetu.
Eto, nadam se da nisam smorila. idem sad da citam sta ste pisale.
PS. Svekrve zasluzuju posebne teme, prema mentalitetima
_____________________________
dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
Tu sam gde sam i to je to!! A najvaznije je sa kim sam 
....mada nije tako lako..ali ljubav cini cuda, a nije cudo
danima 
Puno je prednosti : jeftin zivot, sve ti je blizu, velika kuca, dvoriste, slobodne dana dajemo sami sebi (biti sam svoj gazda je 
) U medjuvremenu smo kupili i stan u Bg-u, ali nam ne pada na pamet da se tamo vratimo. ponekad mi nedostaju mama i tata, ali ipak sam ja sada pre svega supruga, jos malo i mama, pa teko onda sve ostalo! 
i vidim kako mm jednom riječju cvjeta od sreće i ponosa što će doći nam mali član porodice. 
, čak smo i 
