|
Dora -> RE: Takmicarsko roditeljstvo (6.2.2010 1:40:44)
|
Joj, moja mama je jedno vreme bila malo "takmičar" što se moje dece tiče. Ne znam, mislim da sa nama nije bila takva, al je stiglo po stare dane pa sam joj držala par puta predavanja.[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/zmeden.gif[/image]
Zove me sva u panici i kaže "Verina unučica zna godišnja doba i sve geometrijske oblike! I da, tečno govori engleski!!!" (Inače, mala je tada imala manje od 2 godine i vršnjakinja je s mojim starijim sinom.)
Ja kažem:"Super, baš uspešna mala!"
A ona sva besna:"Luka ne zna ništa, mislim da si zakasnila trebala si na vreme da počneš da radiš s njim!"
Ja je pitam:" A šta da radim s njim? " ....."Pa pobogu, da ga učiš! Mogao je engleski da govori jednako kao i srpski!!!"...ja:"Ali, mama, zašto onda ja nisam od rođenja pričala nekoliko jezika i znala da korenujem i stepenujem brojeve? Hoćeš da kažeš da si ti zakazala kao roditelj pa ja sad treba da ispravljam krive drine?"
Ona je u zemlju propadala što su njeni unuci "zapušteni u obrazovanju" a inteligentni su. Luka je sa godinu ipo znao da broji do 10. Ona ga je naučila pa je sva cvetala kad pred nekom babom mala beba počne da broji. Luka danas ima 5,5 god. i zna da broji do 20. Posle milion svađa i rasprava, najzad sam je ubedila da deca ne moraju da znaju ništa osim onog što sami žele da znaju. Da me baš briga što Verina unučica tumači Vujakliju dok moji indijanci skaču po dvorištu i igraju se u pesku.
Pa, ja sam sa 5 godina znala da čitam i pišem a eto, nikad nisam nešto volela da učim, nisam ni fakultet završila. Ne mogu ljudi da shvate da dete treba podsticati da uči druge stvari, da razvija maštu, da radi ono što voli, da se igra nekih igara za decu... Ima vremena, učiće u školi. I kad krene škola, potrudiću se da nešto nauči.
|
|
|
|