Anoniman
|
U ovome sto cu napisati necu moci da se sluzim strucnim terminima. I necu moci da ispricam sve od reci do reci. Razmisljala sam o nekom licnijem nazivu teme, ali ovako ce mozda pronaci neko kome je potrebno da procita.
Imam brata od ujaka, moje je godiste. Izuzetno smo bliski, citav zivot smo kao najbolji drugari, nikad se nismo ni sporeckali. Dobio je sina, tri meseca pre mene.Postali smo, ako je to bilo ikako moguce, jos blizi.
Samo cu ukratko ispricati kako je tekla prica.
Snajina trudnoca je bila lepa, laka i "po knjizi". Redovno je isla na sve kontrole.
U Betaniji je bebi otkriven visok CRP, i zadrzali su ih. Sledeca informacija koju im govore je da su detetu bilirubini blizu 600, jetra otkazuje. Narednih mesec dana je bio u decijoj bolnici u Novom Sadu. Operisali su ga tri puta, dva puta su ga otvorili, nista nisu uradili, i zatvorili, jer nisu znali ni sta je tacan problem. Treci put je otvoren istog dana kad i drugi, izvadili su mu slepo crevo.
Moj brat je tada shvatio da ti lekari zaista ne znaju sa cime su se susreli, a ne smeju da kazu, i kontaktirao nekog profesora iz Tirsove u Beogradu. Ustanovili su mu slepljene zucne kanale (ne znam terminologiju), bio je par meseci u BG, i 1.8.2008. ga pustaju kuci, i kazu da ce sve biti ok. I neko vreme je bilo. Onda se pokazalo da terapija bas ne pomaze, i spominju im transplantaciju. Prvo je bilo reci da ce se uraditi u Beogradu, iako takav zahvat kod nas jos nije radjen-transplantacija reznja jetre sa zucnim kanalima, kod deteta koje je tada imalo 8-9 meseci.
Poslali su ih u Italiju, u Bergamo. Ostali su tamo, sve ukupno, manje od dva meseca. Prvo su uradili sve analize, pa su cekali donora. Svako vece sam gledala u nebo i nadala se da ce neko umreti i time spasiti moje malo luce. Uzasno, zar ne?
Transplantacija je prosla odlicno, vrlo brzo su pusteni kuci. Sve je bilo uredu, do pre par meseci, kada je dete prestalo da jede. Sumnjali su na zeludac, dijafragmu...ma da vam ne pricam. Pa ustanove esten-bar, pa ne znam ni ja sta...i opet u Italiju. Te terapija ova, pa ona, pa cas mu je dobro, cas nije. Onda mu stave neki dren, da se cisti taj kanal koji je bio slepljen, pa presadjen. Pa se dren pokvari.
Pre 5 dana se cujem sa bratom, kaze mali je bolje, jede, smeje se....
Pre pola sata ga zovem, i kaze mi da ne moze da prica, zvace me malo kasnije. Kaze, ukratko-dobio je terapiju, u teskom je stanju, ako terapija ne pomogne, hitno na drugu transplantaciju. Dete u maju puni dve godine.
Srce mi se kida na paramparcad, ne mogu da se smirim, ne mogu nisakim poznatim da pricam o tome, jer me ne mogu utesiti, strahuju koliko i ja.
Cekam da me nazove, i vezbam razgovor bez podrhtavanja glasa, jer je njemu najteze, i moram da budem tu za njega. A ne znam kako cu
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Morate da budete jaki zbog njega i da verujete da će sve na kraju biti dobro. Kao što sam rekla, mališa je borac, a to je važno...
