nelaana
|
Pozdrav svim zenicama na forumu 
Hocu samo da podelim svoje iskustvo vezano za AC, mozda nekome bude od koristi.
AC sam radila privatno 19.10.2012. god. kod mog dr. Sretenovica, koji je nekada radio na Institutu za majku i dete i sada je u penziji i radi privatno u ordinaciji koju drzi sa svojom zenom. Kako je on prvu amniocentezu uradio 1973. godine, na Institutu, imala sam puno poverenje u njega i njegovu strucnost. Ceo postupak je onakav kako ga zene opisuju, samo je privatno mozda malo opustenije. Kazem mozda jer nisam isla drzavno, isla je moja drugarica dva meseca pre mene u Front i kaze da je sve bilo ok (jer je bila prva, preko veze, dok se jos 20 devojaka smaralo u hodniku cekajuci svoj red  ).
Kad sam stigla, doktor mi je uradio kao i svima uzv i obavezno izmerio broj otkucaja srca bebe pre intervencije. Dobro je namazao stomak jodom, nekoliko puta, a pre toga su proverili da li imam dlacice na stomaku i da ih je bilo - obrijali bi ih, dakle sve mora da bude sterilno 100 posto.
Sama intervencija je kratko trsjala i ja iskreno nista nisam osetila,- nije me zaboleo ni ubod igle - iskreno vise me je bolelo kad su mi davali u domu zdravlja injekcije progesterona  .
Izvukao je tecnost, (imao je jedino poteskoca jer je beba kidisala na iglu sve vreme ) i pokazao mi da vidim da je voda bistra, nije zamucena i rekao mi da je to odlicno.
Kad je zavrsio pogledao je stanje na uzv, proverio otkucaje bebinog srca, jer neke bebe se jako uplase i dobiju aritmiju nakon intervencije. Moja beba je bila "ladovina", tako da smo mogli odmah kuci.
Naravno, preporuka kao svima mirovanje, makar 3 dana, a narednih dve nedelje bez bilo kakvog naprezanja i duzeg putovanja, (van grada).
Nikakve lekove nisam dobila jer sam vec imala prepisanu terapiju utrogestan 3x1 (200 mg). Isto tako je bilo i sa mojom drugaricom koja je ac radila u Frontu (sto se lekova tice).
Dodjem kuci, sve ok, super se osecam, kao da nigde nisam ni bila. Naravno odmah se bacim u krevet. Mislim sve vreme - pa ovo stvarno nije nista. medjutim..U toku noci probudi me jak bol u grlu, Probudim se ujutru sasvim zacepljena i sa strasnim kasljem i nagonom za povracanje. Posle par dana, peti dan od ac, dobijem strahovite bolove u malom stomaku, takve da ne mogu da stojim na nogama. Stomak pocne da mi se stvrdnjava i ja brzo nazovem doktora. On mi covek kaze da mi je glupa viruscina sve to zakomplikovala, da je kasalj izazvao naprezanje i pritisak na stomak, kao i nagon za povracanjem i da uzmem da pijem ginipral, bensedin, utrogestan, paracetamol - samo da prevazidjemo krizu! I da ne mrdam iz kreveta. Ako se stanje ne promeni za par dana da mu se javim da me pregleda i ako treba smesti u bolnicu. Ili da ako primetim da mi otice plodova voda, odmah dojurim kod njega. Ja sam se izoblicila od straha i bolova. Mislila sam - gotovo je. O rezultatima nisam ni stigla da mislim.
Onda sam jednu noc osetila tolike bolove da sam spremila stvari za bolnicu i odjurila sa muzem u Visegradsku. Tamo me je na hitnoj primila jedna "ljubazna" doktorka -  medjed, koja je rekla - pa da, radjena amniocenteza!! Kao da sam ja njih vukla i molila da mi je rade! Pregledala me je i rekla da je grlic ok, beba ok i da idem ujutru kod mog doktora, a da je ginipral "ukinut i da se vise ne koristi". Ja sam je zabezeknuto gledala, na sta mi je ona rekla - dobro, ako ti se pojacaju bolovi ti dodji da te ukljucimo na tokolizu. Da...I jos mi je rekla da "ako oce - oce a ako nece - nece" i da je njoj jasno zasto se toliko bojim, zato sto imam 36 godina pa me je strah da ne izgubim bewbu.. Rekoh joj da ne verujem da je bilo kome svejedno ako izgubi bebu ako je trudnoca zeljena, bez obzira na godine. 
Otisla sam kuci i nisam ustajala iz kreveta 5 dana, ali posto bolovi nisu prestali otisla sam kod mog dr.-a. ispricala sam mu za Visegradsku, a on mi je rekao da ga sledeci put ne stedim i da ga zovem u pola noci ako treba, on ce mi reci gde da idem i ko ce me sacekati.
Uradio je pored pregleda uzv i kks, urin, urinokulturu, briseve i naravno crp. Rezultati su stigli posle par dana - sve ok, nema nikakve infekcije.
Tada mi je rekao da jeste vazno ko radi intervenciju, ali da je vrlo individualno kako ce cija materica, plodova voda, ovojci ili beba da odreaguje i da se zato i potpisuje onaj papir u kome prihvatas rizik od pobacaja.
U medjuvremenu su stigli rezultati - zdrav zenski kariotip, xx 46. Plakala sam kao kisa..Pa zar sad zdravu bebu da izgubim!!!
Medjutim, tri nedelje posle zahvata, bol je poceo lagano da se smiruje, hvala Bogu!
Znam da je kod mene bio splet nesrecnih okolnosti, ali eto da znate i da se pricuvate, jer metodA AC NIJE NIMALO NAIVNA.
Citala sam puno naucnih teza na netu vezanih za ac dok sam cekala ishod ....... Na svasta sam naisla.. Ali necu da plasim zenice koje treba da idu tek, jer ako hoce da se naplase mogu i same da iskopaju te tekstove ne trebam im ja.
I da, bezobzira na losu srecu koja me zadesila, (ali ipak na kraju sa happy end-om), ja bih opet i sa drugim detetom uradila ac, jer je dabl test statistika koja je mene psihicki iscrpela.
Puno srece svim buducim mamama i samo neka se dobro cuvaju!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
