gina
|
IZVORNA PORUKA: Dora
Pčelice, nemoj da se ljutiš što ti ovo kažem, ali dobronamerno je zaista. Naime, ja i mm smo počeli ni od čega. Ostala sam trudna, studirali smo oboje... naši nisu imali odakle pa smo brzo shvatil da sve moramo sami. Dobro, mogla sam abortirati, mogla sam se ne udati, ostati s mojima da gajim dete, ali volim mm i znam da on voli mene i ni u jednom momentu se nisam uplašila da nešto mogu da izgubim. Nama ništa nije bilo potrebno da bismo počeli. Bili je jako teško, mi i mala beba, podstanari (jer smo videli bolju šansu u NS) u gradu u kom nikog nemamo osim par prijatelja...
Malo po malo uspevali smo da živimo, da dete ima sve, da živimo i dalje, koliko neprospavanih noći, neuspelog truda, uloženo puno toga a dobiješ tako malo...ali ipak, vreme je prolazilo i uvek smo iznova grabili...drugo dete, smišljali, pokušavali...evo, treće dete...i dalje se ponekad pogledamo očajni i u glas zapitamo-Šta ćemo sad?
Al uvek nađemo zajedno neko rešenje. I to sve zato što mislimo, brinemo, lupamo glavom ZAJEDNO, što smo prošli kroz mnogo toga i naučili da verujemo jedno drugom.
I sad osim dece, mi ništa svoje nemamo. I ni za čim ne čeznemo.
Ne treba da se plašiš da ne izgubiš sve zato što tvoj momak i ti nemate posao. Ako ipak misliš da treba, zapitaj se da li bi on bio dobar muž i otac, neko s kim bi mogla kroz vodu i vatru a da se ne bojiš. Jako je mnogo mladih koji kreću od nule. Ali ne možeš nigde sa takvim stavom. Moraš misliti malo pozitivnije. Pogotovo kad je tvoj čovek očajan, najgora stvar je da sedneš pored njega s glavom u šakama. Ja sam hiljadu puta mogla i nikad to nisam uradila. I vredelo je više od ičega!
Dora slažem se sa tobom! I mi smo krenuli od nule. Borili smo se, padali, dizali se, lomili su nas i opet smo se podizali i guramo dalje... sada imamo troje predivne dece, dva automobila, kuću...
Posao nije razlog za očuvanje veze! Život će sve nas još sto puta iskušati mnogo gorim stvarima od neimanja posla... ne treba samo padati!
|
sa teme,pukla sam! 
Odštampaj
