|
smeško -> RE: Razgovori mama 08/20 (27.8.2020 22:46:07)
|
Мама Јо, никакав. Ретко шта ми се допало. Посебно за одрасле. Много су вам слатке сличице са одмора.
Ми смо у променљивом расположењу. Као таласна функција. И амплитуде су нам великог распона. Не знам ни шта бих написала о томе, знам да никоме не бих пожелела да му се оволико ствари и страхова везаних за дете врзма по глави. Али, Никола је предивно, зрело и паметно дете, даћемо све од себе да опоравак тече што може боље. А шта је следеће не знамо. Имамо следеће недеље преглед неуролога, па неурохирурга. Следи и офталмолог. Треба да закажемо још једну МРИ, са спектроскопијом и да позовемо физичаре у помоћ. Позитиван је и на елиса тест на лајмску болест, у понедељак смо радили и w.blot. Моје дете више нема исти глас, брзо се замара, пишки у кревет, прати ме по читавој кући и стиди се да изађе напоље. Али, његов осмех, његова душица је ту, најбоља коју сам могла да сретнем у свом животу. И надам се да ће му Бог још једном помоћи бар због тога. Знам да ћу га ја сутра молити за то. Корак по корак. Само тако и може. Чудом смо добили још једну прилику да будемо са њим и пресрећна сам због тога. Трудим се да не гледан уназад и не кренем путем зашто баш моје дете. Стрпљиво одговарам на сва питања и слушам када прича о боравку у болници и страху који је осећао. Онако дечје ми објашњава колико му је било жао другара из собе, немајући појма колико је он био најозбиљнији случај. Чекамо да падне оток па да видимо штету коју је нанео.
И тако. Читуцкам понекад шта пишете, али овако увече, када оду на спавање. Преко дана сам само са њима. Д је узео одмор, али као и да није, телефон му непрестано звони и скоро сваког дана је у канцеларији. Када одем од куће, Н већ пита где сам.
|
|
|
|