majathegreat
|
IZVORNA PORUKA: MamaJaca Branki, mislim da je logoped super odradila svoj posao, pratila sam zadnjih par dana tvoju brigu.. pa meni bas lici da on sa tim svojim jezikom, gestikulacijom, menjanjem jacine i tonaliteta u stvari PEVA, kao posledica gledanja muzike i spotova.. Deca sa autizmom znaju da pevaju i to baš tako kako ti opisuješ. Znaju da imitiraju, znaju da posmatraju, znaju da razmišljaju, znaju sve šta im se govori, znaju i hoće da se druže, ne znaju samo da se izraze na tipičan ili opšte prihvaćen način. Branki, drago mi je da vas je oraspoložila, ali vrlo ozbiljno shvati njena uputstva. Nije to samo malo više pažnje, to je promena njegovog životnog sistema i navika, a deca nisu baš oduševljena promenama. Samo hrabro i samo napred. Kao što nemoj da dozvoliš da te obeshrabre, tako nemoj da dozvoliš da vas previše hrabre i olako shvataju. Mi smo imali dijagnozu f81, pa f83, a sada f84. Meni to ništa ne znači. Moja curica samo raste pa je sve očitija njena različitost, pa tako raste i dijagnoza :) Jači su mi svi ti doktori. Nađi samo nekog ko će da vam posao olakša u smislu da se igra sa njim i to aktivno da se igra, jer to je deci najbolji lek, a ako je iz neke defektološke struke još bolje, a uopšte ne mora da bude, samo da ima volju. A svi doktori koji sede, posmatraju, ne udostoje se da se nasmeju detetu, pa ti zveknu dijagnozu ma mrš bre.. Ovi saveti su dobri što ti je rekla, ali to je trenutno za vas jako uopšteno. Ipak treba korak po korak, znači konkretne smernice. Mi smo npr napravili u kući pravu nauku oko reči NE. Bili smo sluđeni, a pogotovo što mm viče za sve ne, a ja skoro ni za šta. Pa gde napraviti granice, da li sme da se popne na trpezarijski sto. Dogorili smo se ne sme, samo zato jer će i kod ostalih to da radi. A da li sme da se popne na komodu u uglu dnevne sobe, gde gleda porodične fotografije i gde je prvi put rekla mama. Dogovorili smo se jednoglasno, to sme. Znači svaku jbn pojedinačnu stvar smo se dogovarali jer smo je do tada i mi sami sluđivali svojim komentarima, poput tate koji viče silazi sa stolice do mene, mame, koja viče: bravo! sama si se popela. I tako... Ali kao što sam ti pisala na pp, prva i osnovna stvar je postaviti red i granice na njemu poznatoj teritoriji. Inače deca sa autizmom su uglavnom vrlo fizički spretna, lepa, vesela. Samo ih okolina sputava i uglavnom nažalost unazađuje. I da, ta igra sa decom koja imaju poremećaje, pa drugi ljudi olako shvate to što ti kažu moraš više da se igraš. Nemaju pojma kako je to izigravati klovna pred detetom koje te ni ne pogleda, a kamoli se nasmeši. Ali upornost čini čuda. Svako ko ima dete urednog razvoja neka proba sa svojim detetom svaki dan po dva sata aktivno da se igra, da učestvuje u detetovoj priči, ali aktivno. Nema mobilnog, nema tv-a, nema samo da zakuvam kafu, nema da buljim kroz prozor. Pa ne sastave ljudi ni 10 minuta u današnje vreme. Na sreću ipak većina dece se ne zatvori u sebe. Zato i kažu da su deca, odnosno ljudi sa autizmom izrazito osećajni, čak toliko sve to ide daleko da su donekle u stanju da ti čitaju i misli. wtf? Ja sam se bavila ovom temom, pa sad nabrzaka svašta bih ispričala, ali deca sa autizmom kojoj si se ti do juče uvlačio u facu govoreći im pa pa... kada nađu način da se izraze u lice ti saopšte koji si ti klovn, pa ja razumem planetarni sistem, a ti mi se obraćaš bebećim jezikom... I takvih ima primera. No, jako je teško, izrazito teško prilagoditi se okolini. Već sada moja devojčica nije interesantna svojim vršnjacima, a kad budu imali 6-7, pa 13-14 godina. Uf muka me hvata, ali zato kada budemo imali 30, pa nađemo ekipu od 27 godina biće savršen sklad u mojoj glavi. :):(:):(
|