serpica
|
IZVORNA PORUKA: Nataenlil Drage mame i drugi posetioci ove teme, evo i nas i naše priče na ovoj strani. Naša borba tek počinje ali su mi u njoj vaši postovi puno već pomogli i čini mi se da ovde ima puno finog sveta Naime, moj dečkić ima dve ipo godine, to je ujedno i granica koju sam sebi postavila- ako ne progovori, vodim ga doktoru. Za sad smo bili kod psihologa i logopeda i sledeća stanica nam je defektolog za par nedelja. Još uvek reč autizam kod njih nije spomenuta ali ja već mesecima čitam tekstove i razmišljam i mislim da moj mali ima tih elemenata, sa druge strane i nema i potpuno sam sluđena i ne znam šta da mislim. On je jedno dobro dete, nežan je, voli da se mazi, da se ljubi, ide u vrtić, lepo se privikao, nekad se odmah odazove na svoje ime, nekad ga možeš zvati i deset puta -dok ne vikneš be registruje te uopšte. Počeo je sad da jede i da traži nošu, i to tek kad sam ga počela učiti, u međuvremenu smo dobili još jednu bebu pa sam ga uvek ja hranila i presvlačila- bilo mi je bitno da znam koliko je pojeo i nije bilo vremena ni za šta drugo. O njegovoj priči nema puno da se kaže- ti i ja( iz pesmice) tata, Dida, tu, mama, auto, jaje, dođi, puno brblja i ponešto i utrefi, ali- imam osećaj da nema pojma o čemu priča Jako malo razume, kad mu kažem da dođe on i dođe, kad kažem zagrljaj on se zatrči i zagli me i još ponešto sitno zna. U poslednje vreme leprša rukicama ali kad mu kažem da prestane on prestane u tom momentu i posle opet, isto je i sa otvaranjem-zatvaranjem vrata- radi to i kad vikem on stane. Ne trčka na prstima, i deluje "normalno", spolja gledano primetićete samo da je lep :) I da, razmazila sam ga, prvi je i stano smo bili nas dvoje sami, u tv je buljio danonoćno, baby tv se nije gasio, prilično sam uplašena, i da, i da je autističan nije smak sveta, i voleću ga možda i više(ako je to ikako moguće) ali sam zabrinuta i tužna i ne mogu protiv toga. I da, jako bitna stvar- kad uzme jednu igračku u stanju je satima da je nosa- samo nju i da se igra s njom, tipa-kockice, složi-rasloži i tako u krug. Ja nisam strucna da pisem na ovu temu,javice ti se jedna divna mama oja se godinama borila i jos uvek se bori i uspeva u tome... ono sto sam htela da kazem j,da u tvojoj prici prepoznajem delom svoje dete,mi smo malo mladji od vas ali to sto ti opisujes verujem da ce mnoge mame prepoznati kod svoje dece. I moj decko je skoro poceo da prica i sastavlja recenice,skoro smo i pelenu skinuli,postoje trenuci kad ga zovem i ne okrene se,ume tako i da s zamisli i ne skrece pogled,takodje i sa igrackama,gleda tv i zna sve reklame i pesmice,nekad se obraduje kad vidi mene i mm i sestre a nekad nas ne primeti..po meni je sve to normalno,nisam ni u jednom trenutku pomislila da nesto nije u redu,tako je bilo i sa mladjom cerkom. Inace,decko je poceo da prica kad nam se beba rodila,valjda da dodje i on u centru paznje. Verujem da ce i kod vas tako biti...puno srece.
_____________________________
"Zena je nastala od covekovog rebra,a ne od njegovih stopala da se gazi po njoj,ne od njegove glave da se zenom vlada,vec od njegovog boka da mu bude jednaka...ispod ruke da bude zasticena i pokraj covekovog srca da bude voljena..."
|