IZVORNA PORUKA: Modessty RR

Upoznala sam pre nedelju dana dečaka koji je autističan s tim što naravno nema tu dijagnozu već neki poremećaj pažnje. Iskreno, dok nisam sela naspram njega i htela da se igram sa nim nisam ni primetila da ima bilo kakav poremećaj pažnje! Jurcao je na rođendanu sa ostalom decom, trpeo Nikolu da mu se penje maltene na glavu i samo ga pomazio (Nikola ima 20meseci a dečak 4 godine).... Mama je super žena, lavica kao naša Branki! Kaže da se već sa godinu i po videlo da nešto nije uredu. Pedijatar ih je poslao dalje. I kaže da su zahvalni zbog toga jer nisu izgubili dragoceno vreme. On priča, naravno kad želi, obožava svog mlađeg brata koji je još beba, igrao se u sobi punoj dece ali bez želje da učestvuje u zajedničkoj igri, tražio je da jede i pije sok, ugrizao devojčicu koja mu otela igračku a koja je malo starija od njega... A to sve rade i ostala deca. Meni to nije ništa neobično, bar nije bilo primetno u grupi. Primetila sam tek kad nismo ostvarili kontakt očima iako smo sedeli jedno naspram drugog i listali neki časopis.
On ide na dva sta u državni vrtić. Roditelji nisu zadovoljni. Grupa velika i vaspitačice nemaju vremena za njega. Pa ako neko ima neku informaciju o nekom privatnom vrtiću u Nišu koji bi mogao da ga primi neka mi javi!
Inače idu kod logopeda, psihologa ili psihijtara (tako nešto) i još svašata je nabrojala. Kaže da su od lekara svašta čuli - i dobro i loše, i pametne i vrlo glupe stvari. Najteži je baš taj mrak, ta neinformisanost i to što više sazanš od roditelja sa istim problemom nego od lekara.

Branki hvala puno za kontakte i savete! To što ovde pišete mnogo znači! I mnogo se nauči.

Mama Ljilji želim dobrodošlicu! Svaka reč i podrška puno znače!