Bebilina -> RE: Prvi koraci (25.7.2013 0:51:25)
|
Joj Zvrk draga [sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif] Jako mi je zao sto te tako cime muce takvi ljudi... Ti si mila najbolju odluku donela i u vezi hodalice i toga da dete ne forsiras i vodas pod misice. Pa nije ono cirkusko majmunce, zar im nije zao da tako dete gledaju, sta bi trebalo, a ne da slave sta vec ume i moze. Ne razumem, nikad necu razumeti takve individue [sm=zmeden.gif] Nemoj da se sekiras, eto imas strucnjake da ti potvrde da ti dete vise nego super napreduje. Ja prijateljici kazem nedavno da se sve to izravna i vrlo brzo ne vidi razlika ko je kad prohodao, dal dan, dva, pet ili pedeset__ ranije ili kasnije. Sto se tice motivacije evo moje sveze iskustvo. Mi smo sa sinom probali da ga mamimo, dozivamo, prevarimo jer se videlo da moze da hoda samo se ne osmeljuje. Stajao bi, krenuo 2-3 koraka, shvatao sta radi, stoj u mestu par trenutaka i bup na guzu. Nedelju dana kasnije bi stao, okrenuo se u mestu i vratio se nazad. To mu je bilo sigurnije nego da produzi jos nekoliko koraka. [sm=smiley36.gif] I onda ja njega krisom vidim da hoda sam kad nas nema u sobi. Kazem mm-u, pa ajde opet da probamo, ma jok, nema sanse pred nama. Hoda kad je skoncentrisan na nesto drugo, ode, vrati se, presparta pola sobe bez problema. Sledeci dan uz smejanje i igru krenu i za nas, od mm-a meni, mene njemu, spontano, bez mamljenja ili bilo cega. Jednostavno mu je tad "kliknulo". Pred cerom je jos neko vreme puzao jer ga ona podize, nosi okolo, tako da on kad je vidi odmah seda, verovatno mu je sigurnije nego da ga ona obori [sm=smiley36.gif] A ona je bila druga prica za prohodavanje. Preko noci bukvalno, odjednom se je pustila i pretrcala sa jednog na drugi kraj sobe. Kod nje tu opreza nije bilo, a kod njega zato opreza nema ni za sta drugo. Ko nebo i zemlja su [sm=smiley1.gif]
|
|
|
|