degu -> RE: Razgovori mama 11/16 (2.11.2016 23:20:26)
|
Voci deciji plac je strasno iritirajuc, ne samo plac kao plac, vec te izludi taj tvoj osecaj nemoci da bilo sta uradis da mu pomognes. Ali moras da se ucis strpljenju, samokontroli, jer zene u histeriji mogu uraditi svasta. Dete se nece smiriti dok god se ti ne smiris. Ja vrlo dobro znam sta je vristanje po celu noc i ludilo i nespavanje. Ako procitas temu plakanje u snu, tamo je bio docaran samo deo onoga sto smo prolazile dok nismo znali za alergiju. To se recima ne moze opisati, toliko je grozno bilo da sam pocela da se jezim od beba i mislila sam nikad vise, a evo sad jedva cekam batu. Radila sam to sto Anck kaze, kad sam na ivici zivaca, izadjem na par minuta da se smirim. Onda sam negde procitala, mama je za bebu najbolji lek i to sam ponavljala u sebi. Znala sam da je nesto muci ali nisam znala sta, ali sta god da je bilo resila sam da cu 100% sebe da dam i budem uz nju smirena i mazicu je do besvesti. Ja se nisam odvajala od nje prvih godinu dana, ni kad spava, sve svoje potrebe sam zanemarila i dobro sam uradila, proslo je. Nista nije bio hir, niti razmazenost ili slicno. Mucilo je nesto, a ja ako nisam mogla da joj pomognem, mogla sam bar da budem uz nju. Zato polako, kroz svaku takvu situaciju malo pomeris granice strpljenja, porastes i sazrevas kao mama. Ono sto mama moze da izdrzi ne moze niko. Bice toga jos koliko hoces. Meni npr T i ovako velika cim joj je malo slinav nosic place celu noc i izludi me, al sta drugo mogu nego da je tesim i mazim, to nam je posaobiako nam nekad dodje da ih bacimo kroz prozor [sm=smiley36.gif] sreca pa imam mrezu i imam dovoljno vremena da se predomislim [sm=smiley36.gif]
|
|
|
|