jelena038 -> RE: U školu sa 6 ili 7 godina? (26.4.2010 11:59:18)
|
Evo ovako... Tu gde sam sad, skola traje 9 godina, upisuje se sa 6, meni je dete rodjeno u januaru i upisan je sa 5 godina. Povela sam ga da provere prave li tih par meseci veliku razliku, rekli su da se ni po cemu ne razlikuje od dece koja polaze u skolu, pa sam ga upisala. Poznajem svoje dete i znam da mu najgora osecanja izaziva dosada, a kako vec zna sve sto se u tom prvom razredu uci (nisam ga ja ucila, u vrticu je naucio, i svojom radoznaloscu), znam da bi mu za godinu dana bilo dosadno u skoli, a osim toga, bio bi najstariji, a on svejedno malo voli da trci ispred tako da sam odlucila da, ako vec nema prepreka, krene malo ranije, pa ako i treba malo vise da se trudi, nek se trudi. Ja sam rodjena marta, bila sam jos mladja od svoje generacije i zavrsila skolu sa vukovom diplomom, a evo, zavrsavam i drugi fakultet. Ono sto sam zapamtila kao vazno, a sto je mozda posledica ranijeg polaska u skolu jeste preemotivno dozivljavanje autoriteta: jako sam se vezala za uciteljicu i povredio bi me svaki ukor, a svaka pohvala cinila presrecnom, i to se nastavilo do dana danasnjeg. Ne mislim da je to lose, a i inace sam jako emotivna. Drugo: strahopostovanje prema skoli. Naravno da sam kasnila sa domacim zadacima, da sam znala otici nespremna na kontrolni, da sam i slagala, i pobegla sa casa, ali taj osecaj, ta knedla u grlu, stid, griza savesti... I sad me zaboli stomak kad se setim. Mislim da me je to ucinilo odgovornom osobom. I trece, najvaznije: volela sam skolu. Do poslednjeg gimnazijskog casa isla sam u skolu sa takvom radoscu da vam to ne mogu opisati. Skola je bila mesto u kom sam provela vise vremena nego bilo gde drugo, u skoli mi je zivela ljubav, stavise, bilo je besmisleno zaljubiti se u nekoga ko nije u istoj skoli, to mi je bilo kao zaljubiti se na daljinu [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Skolskim problemima se pristupalo strateski, planski, pod punom ratnom opremom, posvecujuci tome vremena vise nego sto sam ga posvecivala roditeljima, bez obzira da li se radilo o vesto smisljenoj kamuflazi neznanja, ili ucenju. Sve u svemu, moj ulazak u skolu sa 6 godina i 5 meseci ucinio je da u mom zivotu ta institucija stane rame uz rame sa mojim roditeljima. Sta god odlucili, zelim vam da vasa deca jednog dana mogu da kazu isto.
|
|
|
|