jelena038
|
Evo ovako...
Tu gde sam sad, skola traje 9 godina, upisuje se sa 6, meni je dete rodjeno u januaru i upisan je sa 5 godina. Povela sam ga da provere prave li tih par meseci veliku razliku, rekli su da se ni po cemu ne razlikuje od dece koja polaze u skolu, pa sam ga upisala. Poznajem svoje dete i znam da mu najgora osecanja izaziva dosada, a kako vec zna sve sto se u tom prvom razredu uci (nisam ga ja ucila, u vrticu je naucio, i svojom radoznaloscu), znam da bi mu za godinu dana bilo dosadno u skoli, a osim toga, bio bi najstariji, a on svejedno malo voli da trci ispred tako da sam odlucila da, ako vec nema prepreka, krene malo ranije, pa ako i treba malo vise da se trudi, nek se trudi.
Ja sam rodjena marta, bila sam jos mladja od svoje generacije i zavrsila skolu sa vukovom diplomom, a evo, zavrsavam i drugi fakultet.
Ono sto sam zapamtila kao vazno, a sto je mozda posledica ranijeg polaska u skolu jeste preemotivno dozivljavanje autoriteta: jako sam se vezala za uciteljicu i povredio bi me svaki ukor, a svaka pohvala cinila presrecnom, i to se nastavilo do dana danasnjeg. Ne mislim da je to lose, a i inace sam jako emotivna. Drugo: strahopostovanje prema skoli. Naravno da sam kasnila sa domacim zadacima, da sam znala otici nespremna na kontrolni, da sam i slagala, i pobegla sa casa, ali taj osecaj, ta knedla u grlu, stid, griza savesti... I sad me zaboli stomak kad se setim. Mislim da me je to ucinilo odgovornom osobom. I trece, najvaznije: volela sam skolu. Do poslednjeg gimnazijskog casa isla sam u skolu sa takvom radoscu da vam to ne mogu opisati. Skola je bila mesto u kom sam provela vise vremena nego bilo gde drugo, u skoli mi je zivela ljubav, stavise, bilo je besmisleno zaljubiti se u nekoga ko nije u istoj skoli, to mi je bilo kao zaljubiti se na daljinu  Skolskim problemima se pristupalo strateski, planski, pod punom ratnom opremom, posvecujuci tome vremena vise nego sto sam ga posvecivala roditeljima, bez obzira da li se radilo o vesto smisljenoj kamuflazi neznanja, ili ucenju.
Sve u svemu, moj ulazak u skolu sa 6 godina i 5 meseci ucinio je da u mom zivotu ta institucija stane rame uz rame sa mojim roditeljima.
Sta god odlucili, zelim vam da vasa deca jednog dana mogu da kazu isto.
_____________________________
dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
testove nisu dobro ocenili i moje dete sa 6 godina upadne u uzasno jak razred. Tu su nastali strasni problemi samo ona i jos jedna devojcica nisu znale da citaju i pisu
zamislite kako je tuzno kada dete uplakano dodje kuci i kaze mama zasto si me rodila ovako glupu svi citaju a ja ni slova ne znam, plakala sam svako vece, jer znam da takva osecanja ostavljaju posledice na decu. Planirala sam da je ispisem i pripremim za sledecu godinu, moj muz nije dao, kaze neka se snade. Morala sam da placam privanu uciteljicu 6 meseci da bi se i ona uklopila, to je bas kostalo. Njihova uciteljica koje je bila moj klijent izvinjavala mi se zbog pogresnog saveta, kaze nije pretpostavila da ce razred biti tako jakk, a ne moze zbog dvoje ne pripremljene dece da zaostaje
Do granice ludila je dovodio, nije znala šta će sa njim... Onda ga je negde u 6. razredu lepo pustila da radi sve po svom, na polugodištu je prvi i poslednji put u životu bio vrlo dobar i od tada nije bilo problema - to jest, nije bilo problema za mamu, ja sam nastavila da ga gazim i gnjavim i podižem mu ruku ako neće da je podigne sam da se javi... Kada se sad osvrnem, on je bio i te kako pametniji od mene, ja sam se gubila da imam 5,00 a on je navlačio preko 4,5 i nikada nije u životu učio ono što ga ne interesuje. Danas je, potpisujem, ako ne isto dobar inženjer kao ja - onda bolji od mene.
