Peace*
|
Sto puta sam pomislila - Sad ću mu napisati spisak šta sve treba da uradi. I onda pomislim - Pa, to je baš ponižavajuće, neću to da mu radim, setiće se. Naravno da se ne seti.
Ja stvarno ne mogu da mislim dal je ponižavajuće. Ja pravim spiskove u dve kolone, jedna je Marko, druga je Luka, ispod piše u koliko sati ko šta treba da uradi.
U NS u državni vrtić primaju sa lažnim potvrdama o zaposlenju. Pisala sam već o tome. Ujutru samo šacneš mame, većini viri pižama ispod trenerke jer se vraćaju u krevet.  I onda nema mesta u vrtićima... tuga. Dok su se dobijali extra bodovi na potvrde o podstanarstvu, i to se falsifikovalo. Ne razumem zašto se ne pooštri kontrola?
Mi... mi se snalazimo. Ja radim od 8-16, mm radi od 9-14, pa od 17-21. To znači da ja stignem kući, ručam, i preuzimam decu do njihovog spavanja. Iz tog razloga sam nedavno rekla "Nema više džuda", jednostavno, ne mogu da postignem više to jurcanje. Nemam snage, volje, živaca. Kad su bolesni, ja ostajem kod kuće, ili ih dam mojoj mami, nekada sveki, neki dadilji (hvala bogu pa imam te opcije, inače ne znam šta bih).
Teško je... ali, navikne se čovek.
Ustvari, skontala sam da meni uopšte ne odgovara ono "Dovedi ih kod mene na vikend da se odmoriš" jer ispadnem iz mašine, i jako mi je teško da škljocnem nazad u obaveze. Lakše mi je kad mi je svaki dan isti, obaveze, obaveze, obaveze...
Smatram da je za majku bitno da radi, prosto, da sačuva malo svojih sivih ćelija. Ili sam bar ja u tom tripu. Meni umor koji nosim sa posla predstavlja odmor od dece, koji mislim da je potreban.
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
). Posle sam shvatila da je sve to zavlačenje i gubljenje vremena, živaca i dostojanstva. Sad više ni ne gledam oglase i mnogo mi je bolje. Čekam da me zovu u mojoj osnovnoj na jedno radno mesto i da onda posle 2 meseca objave konkurs na koji će se prijaviti gomila istih s velikim snovima i očekivanjima, a malim mogućnostima jer su ničiji. Tuga! 
