Moiraina
|
Posle prvog porođaja vratila sam se na posao posle 9 meseci i ostavila bebu na čuvanje mojoj mami. Dogovor je bio da za početak radim skraćeno, pa da se za par meseci vratim na puno radno vreme. Tih prvih meseci dok sam radila do 12h je bilo idealno. Završi mi se radno vreme, ja odmorna, odem po bebca, prošetamo, igramo se, stignem i da pospremim šta treba, skuvam. MM dođe sa posla do 17h, onda ga ili on preuzme pa idu u šetnju, ili radimo nešto svi zajedno, milina! E onda je koleginica koja me je tad menjala otišla, ja počela da radim do 16h, pa onda sve duže, vikendom, jedva sam ga viđala. Pa je počeo da se razboljeva, moja mama počela kako ona ne može više ceo dan sa njim, počeli smo da jurimo da ga ubacimo u jaslice, a on sve češće bolestan, ja sve češće odsustvovala sa posla...
Kada sam ostala drugi put trudna (u sred tog haosa), ja počela da razmišljam da bi možda najbolje bilo da se, kada odem na bolovanje više ne vraćam na posao (mozgali smo baš dugo oko toga, odmeravali za i protiv, naravno finansije su tu bile najveći problem), ali nekako se složimo i ja to saopštim mom poslodavcu. Otišla sam na bolovanje ubeđena da se neću vraćati na posao. Međutim, negde pred istek bolovanja oni meni ponude da radim pola radnog vremena do daljnjeg. I tako se vratih na posao (neplanirano  ). Ali tek mi je sad haos, prvo što ih kupim u različito vreme (mali je kod babe i njega uzimam čim završim sa poslom, oko 13.30, ali stariji u to vreme još spava u vrtiću, pa posle ruča i ne mogu da ga uzimam pre toga, znači u 14.30 najranije). Sad kako je hladno ne mogu u međuvremenu ni da prošetam sa malim, pa onda prvo sa njim skoknem do kuće, presvučem njega, sebe, ručam ako stignem, pa onda opet pakuj njega, idemo u vrtić po starijeg, trči kući, onda dolazi mm, pa se zajedno bavimo njima (nema potrebe ni da naglašavam koliko je teže sa dvoje nego sa jednim, pogotovo što se sada već stalno nešto čerupaju), veče iskoristim da nas spremim za ujutru, uradim šta treba po kući, malo izblejim (kao sad npr. :) ) i uveče legnem premorena i nikakva. I ujutru sve ispočetka... Ali s druge strane, da sam počela odmah da radim 8h, verovatno ne bih ovoliko jurcala, možda bi meni bilo malo lakše, ali jedva da bih viđala decu.
A što se tiče razboljevanja, do sada je uvek moja mama uskakala kad bi trebalo, ali sada smo odučili da malo više angažujemo svekijevce, pa kad je potrebno, zovemo njih da dođu da pomognu (više mojoj mami, a i da ja ne odsustvujem sa posla prečesto). Problem je sam što oni žive u drugom gradu, ali druge opcije nemamo. Jedva čekam proleće, tad će mlađi da krene u jaslice, pa ću bar moći da idem po njih u isto vreme, biće toplije pa ćemo više vremena provoditi napolju.... verujem da će tada biti mnogo lakše.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Pa koja korist od majke ako su ceo dan sedeti u kuci i misliti sta da jedu , sta da im spremim 
Sto puta sam pomislila - Sad ću mu napisati spisak šta sve treba da uradi. I onda pomislim - Pa, to je baš ponižavajuće, neću to da mu radim, setiće se. Naravno da se ne seti. 
