|
choopa choops -> RE: Trudnice (1-42) nedelja 01/15 [chat] (13.1.2015 20:00:12)
|
IZVORNA PORUKA: Ipokrisia
s jedne strane zene uvek u cekaonicama prepricavaju horore i zale se na nesto,a opet sa druge strane ako primete da imas vec neki sitan ili veci problem pa moras da mirujes ili nesto slicno, krenu da te pune pricama kako su one do 9.meseca radile,kopale,putovale,isle na zurke,svadbe i nije im nista bilo...Sve to ok, ali opet to se ne govori trudnici koja iz nekog razloga to sve ne moze u datom trenutku ili se ne oseca da to moze.
Htjedoh ovo da prokomentarišem prije...Vi niste ni svjesni koliko puta sam se ja loše osjećala zbog toga što moram da ležim (a ležala sam u sve tri trudnoće, sada najviše). I iako nisam tip koga mnogo dira tuđe mišljenje, nekako što se ovoga tiče nisam nikad mogla bit ravnodušna. Kao prvo ležim tu sama po cijeli dan, osuđena na kompjuter (hvala onom ko ga izmisli), Tv ili zid! I onda čujem, kao ajde šta se ona prenemaže, neće joj ništa bit ako malo prošeta. I onda obično idu primjeri žena koje rade do devetog mjeseca, šetaju, čiste, peru, a nekima su čaka i doktori rekli da miruju ali ih one nisu sluušali i eto ništa im ne fali, a ja eto ležinjam i uživam. A koliko puta sam tako pukla i oplakala kad me niko ne gleda. Kao da ja jedva čekam da ležim, da ne vidim ni je li vani kiša ili sunce, je li zima ili toplo, da ne mogu sa djecom na igralište, da ne mogu na plažu..... Pa sam sto puta u sebi pomislila pa ajde da probam da ipak ne mirujem, ali onda mi proradi razum i saznanje da nečiji život možda zavisi od mene. Jer šta AKO? Ako se nešto desi. da li bih sebi mogla da oprostim? Da li bi mi onda bilo bitno šta neko misli, i da li bi taj neko žalio zbog mog gubitka, ili bi govorili, a eto dešava se...
Te žene pune "dobronamjernih" savjeta u trudnoćii su ja mislim najgora vrsta ljudi [sm=smiley36.gif] Mada takvi tipovi kasnije nastavljaju te za dojenje, razvoj, visinu, učenje i šta ti ja znam šta ima još do mature...
|
|
|
|