|
Didy -> RE: Škola nekada i sada (13.11.2009 23:31:23)
|
Imam iskustva u radu u prosveti i mogu vam reći da nije sve tako crno-belo. Ja lično do sada nisam doživela nikakve neprijatnosti od svojih đaka i mogu da kažem da su to zaista divna deca, generalno gledano. Nisam imala starešinstvo, pa nisam imala previše kontakta sa roditeljima, a mislim da i tu sve zavisi od tvog pristupa.
Ono što je po meni pozitivno, to je da je ta veća sloboda donela i veću slobodu mišljenja, pa mladi sada lakše iznose svoje stavove i nemaju blokade zbog straha od autoriteta. Ja im jesam autoritet i oni sa mnom nemaju drugarski odnos, ali ne osećaju ni strahopoštovanje ili strah, što je ranije bio slučaj, već poštovanje bez straha. Po meni je to jedna zdravija atmosfera, gde se ne postavljaju granice na svakom koraku.
Naravno da ima i loših strana, ali sam htela da ovde iznesem neke pozitivne stvari.
Apsolutno sam protiv fizičkog kažnjavanja. Naravno, ni tu nije sve crno-belo. Nedavno mi je rođaka pričala kako joj je dete nemoguće i kako se jedino smiri kad ga istuče. Nakon nekoliko minuta kategorički tvrdi da bi ubila nekog kad bi joj udario dete u školi, na šta joj ja kažem: "Draga, ako ti nju jednu možeš smiriti samo batinama, kako li će je u školi smiriti pored ostalih 25 đaka, a da je dobro ne izbatinaju, kad je to jedini model kažnjavanja kojem si je naučila?" Nažalost, nije se ni zamislila.
Mislim da bi više morala morala da radi sprega roditelj-nastavnik, a pogotovo rotitelj-dete da bi u školi funkcionisalo. Nažalost, ima mnogo slučajeva gde je potrebno da se uključe i roditelji ostale dece, sva deca iz razreda, pa i mnoge institucije...
Da se razumemo, u školi ima mnooogo onih koji su zalutali i dobrano promašili profesiju... Ili imaju dobru zaleđinu, pa samo otaljavaju posao... Sreća pa se ne pitam mnogo, inače bih ja tu napravila jednu dobru čistku...
|
|
|
|