Dora -> RE: Čuda iz zabavišta (7.10.2009 14:46:37)
|
Kad je Luka kretao u vrtić, bio je to jedan dobar privatan vrtić, vlasnica jedna uvažena žena u svetu pedagogije, članica nekog evropskog udruženja koje je sprovodilo edukaciju vaspitača u Radosnom detinjstvu o nekim najmodernijim metodama rada s decom. Sve je bilo idealno, bukvalno sve, dok ona nije procenila da je Luka dovoljno zreo da sa 2 godine i par meseci pređe iz jaslica u vrtić. Mislim, to imponuje kad čuješ da je dete zrelo, ali ja neiskusna, nisam shvatila šta to nosi: puno rada, rada i samo rada s detetom, nema više dnevnog spavanja (gubljenja vremena), od njega se očekivalo da sve zna sam da radi. Dete mi je bilo stalno umorno, izgubljeno, i ja sam videla da to nije u redu. Tražila sam da on spava, mada se ona nije slagala s tim. Bila sam uporna pa je gubio vreme u jaslicama dok je spavao i propustio mnogo toga da nauči[sm=smiley36.gif], ali je posle sve bilo lakše za njega. Posle je i Balša s god. dana krenuo u jaslice i bili su super. Kada smo uspeli da dobijemo državni (10 puta jeftiniji), brinula sam kako će iz tog malog ušuškanog kolektiva upasti u tu "džunglu", ali sve je bilo super. Primećivalo se da je s decom mnogo rađeno, u dosta toga su prednjačili ali su se brzo izjednačili s vršnjacima. Onda sam shvatila da deca treba da se igraju i igraju i pomalo rade i uče kroz igru, ali da ne znači da će dete biti doktor nauka ako sa 5 godina zna napamet tablicu hemijskih jedinjenja ili nešto slično. Svi su oni manje-više na kraju tu negde. Ako se klinac iz vrtića vraća razigran i srećan a nikad utučen i zabrinut, to je dovoljan razlog da se opustiš i ne misliš o tome da li će se isprljati ili udariti. Pa dešavaju se takve stvari i kad ga majka pazi, zar ne? Bar meni se dešavaju, a pazim ih.
|
|
|
|