Peace*
|
Moja deca spavaju kod moje mame oduvek, ne često, ali svaki put kad to situacija tako zahteva. Nema nikakvih problema. Ali, moja mama ima tonu igračaka koje je sačuvala još od mene i brata, pa čak i svoj Lego iz detinjstva, ima normalnu kablovsku, internet, dvorište, i ono što je meni eto bitno, nakon mene astmatičara, ima iskustva kako da se postavi prema Marku astmatičaru, i može da pljune do Dečije bolnice. Koristi Viber, pa mi pošalje sliku kad deca zaspu, i ja sam onda mirna. Znam, idiotski je, ali mene ta slika potpuno smiri. Sad za vikend bi deca trebala prvi put spavati kod svekijavaca. Nisu to nikada radili pre jer ja imam frku zbog te Markove alergije. Ja znam da svekrva njemu neće dati ništa što ne sme, 100% sam sigurna, ali mislim da svekar baš i ne kapira. Brine me hoće li prepoznati ako se dete ospe. Brine me što kuća u kojoj su sada, pošto je leto, je na Paragovu, što je udaljeno 10ak min od grada, a oni nemaju auto, ne daj bože da se nešto desi. Brine me što se ta kuća ne greje već dugo jer oni zimi dođu u grad, a moja deca otkrivaju noću. Brine me što sveki sama ne može tu kuću održavati baš kao stan, prosto ne može žena sama da postigne, i šta ako se moj mali astmatičar počne gušiti u sred noći? Hoće li prepoznati? Hoće li znati da mu da terapiju? Brine me što ima gomilu bebećih igračaka, a oni nisu bebe. Brine me što ima jedan kanal sa crtaćima i nema internet. Da me ne shvatite krivo, da, mi smo porasli bez toga i ništa nam ne fali, ali oni nisu rasli bez toga, njima je normalno da to imaju. I na kraju, sve to ne bi uopšte bilo bitno da nisu najavili je*enu kišu, jer, moji dečaci kad su tamo, uglavnom petljaju sa dedom po bašti ili pikaju loptu, ali ako bude kiša i blato do kolena, biće osuđeni na kuću, a to znači vije, tuče, borbe, skakanje...
_____________________________
Tasha Objasni im Bože, da mi se može!
|