Peace*
|
Kod nas inhalacije zavrse celu pricu prehlade, nista grlo, nista uho...
Juče popodne Marko kašlje. OK, i dadilja je bila bolesna, nije isključena mogućnost da je popasao. Ali ja uopšte ne mogu da procenim kako kašlje. Kašljuca često i ponekad kefće (laringitis), onda malko zasvira, al ne čujem da su pluća kad naslonim uho na leđa (bronhitis), samo se sliva iz nosa al kad diše na nos ne čuju se slinci (pa da uključim efedrin), baš sam bila u fazonu  .
Elem, onda sam popiz*ela, izinhalirala sa fiziološkim, efedrinom i pantenolom, , pa dala Aerius ako je slučajno alringitis, pa dala i Flixo, ako je slučajno bronhitis, i našpricala Tantum. Sve to sme da se kombinuje. Problem koji je nastao je da je on prestao da kašlje posle toga, a ja ne znam od čega.  99% sam sigurna da je terapija za Laringitis pomogla, a da Flixo treba da nastavim da se ne bi zakomplikovalo (tako nekako osećam).
Sve stoji, samo nije to tudje dete nego nase, rodjeno unuce...
OOOOOO, Torbi. Nedavno smo mm i ja sedeli sa mojom mamom, i pričamo joj kako su klinci sami bauljali na moru, mi na ležaljci a oni 500m na levo i desno po plaži. Tad je mama rekla nešto tipa "To je ok, vi ste im roditelji! Nemojte krivo da me shvatite, ja njih volim do neba, ali oni nisu moja, već vaša deca. Meni su oni tuđa deca, ne znam dal razumete".
Znači kod nas LIJE! Kaže mm "Obuj im starke!"   A ja bih najradije da im obujem debele patike za jesen što sam kupila pošto čizme nisam još  . Za Marka nije frka, ali šta će Luka u debelim patikama u školi, cediću mu čarape kad se vrati kući. 
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
bravo! Mod, kad sam vas upoznala imao je cini mi se par meseci...kako vreme leti....
Naravno i da sad zeli da makne nesto sto ne sme, negoduje ali zna sad sta se ne sme. Sve je to decije pokusavati. Pa D ulazi u šupu a tamo ne znam sta bih pre sklonila, alat, zice, masine raznorazne mislim ne vredi nikako sklanjati, idem za njom gledam sta uzima pricam joj da ce se povrediti, branim joj i dopustam svasta iskreno. Neka istrazuje sta da radim to tako mora. Ali ja se tesim da bas zato nije jedno od one dece koje ode u goste i onda napravi lomove i sta ti ja znam. Evo danas smo posle vrtica otisli da se druzi sa Teodorom i ladno smo njegova mama i ja pile kaficu u kuhinji a njih dvoje su se svrkali po kuci. Nikakav lom i nered nisu napravili. Igrali su se igrackama u njegovoj sobi i svrkali se malo po kuci i dolazili s vremena na vreme do nas i to je to. 
ne bih da se hvalim
ma, samo da ovako nastavim i na konju sam!
