IZVORNA PORUKA: Nedja

Ne mogu ništa da radim, ne mogu ni da razmišljam, baš sam bljak

IZVORNA PORUKA: Didy

Neđo, meni su u vrtiću rekli da deca dvojako reaguju na vrtić. Postoje ona koja se od prvog dana bune i plaču, a postoje ona koja na početku uopšte ne plaču, a posle nedelju-dve počnu, jer ih na početku zaseni nov prostor, nove igračke, nove situacije, a onda kad shvate da moraju da čekaju svoj red, da ne mogu sve da dobiju baš tad kad požele, kao što je kod kuće, onda i ona počnu da plaču i da bojkotuju. U svakom slučaju, normalno je da imaju neku reakciju, jer bismo se u suprotnom trebali zabrinuti.

IZVORNA PORUKA: eugenija

Bili smo na praksi, razbacalo nas po svim banjalučkim vrtićima.. Imali smo zadatak da pratimo rad vaspitačica, mada naravno to nismo otvoreno naglasile.. Posle tog praćenja, pravili smo neke analize na fakultetu..
Ono što nas je sve šokiralo jeste da te vaspitačice ne prezaju ni od čega, niti pred nama, a pitanja u glavi su bila tipa : "Bože šta onda rade kad nas nema tu"..
Bila sam svedok ovome: Dečak plače, gurnuo ga drugar, vaspitačica HISTERIŠE: "Šta plačeš, samo curice plaču!" Dete unezvereno još više zaplaka, jadničak se prepao, a ona pozelenila od muke, pa se opet idera: "PREEEEKINI!!!".. Dečak je ostao sav u suzama, tj. suze idu, ali tona nema, a ona kad je videla da on ne prestaje, uze ga za tregerice obema rukama i tresnu od zid koji je bio 2 metra dalje... "Samo da te vidim da si zaplakao! - zaurla... I mali osta tako ... Plav, crven.. zbunjen i šokiran...
E sad, nama su striktno naglasili da ne smemo da se mešamo, smemo samo da posmatramo i beležimo u nekim svojim papirima i upitnicima šta se dešava.. A ja sam uspela samo da se smaknem u wc i da se umijem.. Posle toga nisam danima dolazila sebi.. To mi je ostao nekako najupečatljiviji događaj..
Ono čime sam bila zgrožena jeste:
- Da deci cure sline, da ih brišu kako ko stigne, da sline jedni po drugima i imala sam baš priliku da vidim kako ide prenos virusa u živo!
- Da deca leže nisko skroz na krevetićima preko kojih ide promaja, da sede na betonu, na tepihu, na stepenicama, kako ko gde stigne i niko ih za to ne opominje!
- Da idu u wc kolektivno, tj vaspitačica ih postroji u ćihu ćihu vozić i svi idu u wc.. I NEMOJ DA NEKO NE PIŠKI! Piški sad, posle ne može! A znamo da svako od nas ima svoje sopstvene fiziološke potrebe i ne mogu svi piškiti stoga u isto vreme.. Ovo je verujte mi, velika tortura za decu, jer osećaju krivicu ako ne piške kad i svi...
- Kada se ide u dvorište, tu kontrole nema nikakve.. Skonatala sam zadnji dan boravka da grupa dečaka namerno u igri baca autiće preko ograde u kojoj su otkrili rupu, pa se provlače kroz istu da bi dohvatili bačeni autić (a tik do ograde je cesta, svaki put dete kroči nogom na nju)... Ja sam o ovome obavestila vaspitačice, koje su prvi put čule, a decu sam pitala od kada to rade, na šta sam dobila odgovor: Svaki dan se tako igramo...
- Za vreme ručka, pored toga što znaju da zapuše detetu nos da bi otvorilo usta (ako ovo neko smatra brižnim , neka smatra, ja ne smatram), neretko se upotrebljava ista kašika kojom nahrane 5-oro dece...
- Svake godine u vrtićima i školama ide akcija jedne naše nevladine organizacije "Jedan slatkiš - jedno dete".. Svako dete donese slatkiše u vrtić, a na kraju akcije, u vrtić dolaze devojke iz organizacije koje kupe prikupljene  slatkiše.. Evo šta tete rade: - Veće glomaznije slatkiše odvoje na stranu, tipa smokija i čipsa i napune jednu vreću, a ostalo podele među sobom i odnesu svojim kućama... I ovome sam bila živi svedok!
- U toku radnog vremena vaspitačice znaju da odu na sat vremena da plate struju, vodu, i ostale generalije, pa onda dve grupe dece čuva jedna dok se ova ne vrati.Pa kakvu ona kontrolu ima nad njih toliko? Ne znam kako je u Srbiji, ali ovde su vrtići ionako pretrpani, i u jednoj grupi bude i po 30 dece, a ono što sam čula nedavno, jedna mlada vaspitačica vodi grupu od njih 56!!!
To su samo neka od iskustava, mogla bih ovako danima.. Zaista sam od tada protiv vrtića, a pre mi to nije bilo upitno, jer sam smatrala da vaspitačice rade profesionalno svoj posao.. Prosto, imate poverenje u njih... S kojom god sam pričala, ne sviđa joj se njen posao, izgubila je i takt i živce radeći 30 godina po vrtićima, jedna je ček rekla: Radi tuđe dece, zapustila sam svoju, pa mi sad moja deca zamere, pa sad neću prstom da mrdnem za tuđu...
U školi sam testirala na stotine dece prilikom upisa u prvi razred, radila sam analize i došla sam do zaključka, da nema razlike između dece koja su pohađala vrtić, od onih koja nisu.. u intelektualnom, emocionalnom i razvojnom smislu.
Eto Gagi, napisah ja momački...

U školi sam testirala na stotine dece prilikom upisa u prvi razred, radila sam analize i došla sam do zaključka, da nema razlike između dece koja su pohađala vrtić, od onih koja nisu.. u intelektualnom, emocionalnom i razvojnom smislu.
Eto Gagi, napisah ja momački...