diamond -> RE: laparaskopija u ginekologiji (30.4.2010 9:23:55)
|
Evo i mene... moja priča ide ovako.... Ohrabrena raznim iskustvima, a opet uplašena zbog neizvesnosti i straha od igala, krvi i ostalih bolničkih sra[sm=smiley35.gif], u utorak u osam ja stigla u mc bolnicu... Prijem, vađenje krvi, internista, kardiolog, anesteziolog...smeštanje u sobu. rezultati stigli već u 10, sposobna za operaciju. Dobijam informaciju da doktor stiže u 12h. E tu kreće moj pakao...sedim u sobi sa mamom, kao pričamo, gledamo tv,...a ustvari panika toliko raste da ja počinjem da drhtim...u 13h zovu me na pregled kod doktora. Ja odlazim, on me pregleda, objašnjava postupak operacije, procrnjuje gde će mi praviti rezove i ohrabruje!!! Govori mi da ću biti operisana oko 15h, treća sam na redu...ja ne verujem!!! Uplašena, malaksala od gladi ižeđi, jer ne smeš ništa u usta da staviš, odlazim na operaciju u 15 i 45! Predviđeno vreme trajanja operacije 1h! Stavljaju me na ginekološki sto, stavljaju braunilu, mažu jodom, mere mi pritisak, prate rad srca, otkucaji srca su poslednja stvar koju čujem...i tonem u san! Teška operacija, tri mioma veličine oraha i dosta malih, materica načičkana miomima...operacije se odužuje na 2,5 sata...moja mama i mm u čekaonoci preživljavaju pakao...ne znaju šta se dešava, zašto me ne izvode!!! Mene posle 2,45 min izvode iz operacione sale, doktor mrtav umoran poziva moje u kancelariju, saopštava im da je operacija bila teška ali da je sve u najboljem redu!!! Odstranjeno 7 mioma i prošireni jajovodi, ostala tri mioma veličine čiodine glave, koja nisu strašna i ne moraju napolje i nije smeo više da me struže!!! Ja se budim, mučnina ubi, povraćam sve vreme, na infuziji dva dana, kateter nisam ni osetila. Jako sam bila malaksala i slaba...trećeg dana budim se kao nova!!! Sestra mi kuva kaficu, ja izlazim na terasu...okupana, čista, sedam na sunce pijem kaficu i palim cigaretu...tada sam shvatila da sam nova žena!!! >Zaboravljam sve i uživam!!! Oko 10 h napuštam bolnicu i dolazim kući i dalje u bolovima ali srećna što je sve prošlo i što idem dalje!!! Nije dugo trajalo pa se i brzo zaboravi, jedio se još ponekada setim operacione sale i tuge u očima mojih roditelja, brata i mm... Znam da priča zvuči patetično, ali ja sam je takvu proživela i poenta nije da bilo koga uplašim, nego da vam kažem da nije mačiji kašalj ako imate i operativni zahvat ali da kratko traje, brzo se zaboravi i vi ste nova, "remontovana" i srećna žena.
|
|
|
|