*boka*
|
Evo i ja da se prijavim na ovoj temi Porodila sam se 25.07. u KBC Dr. Dragisa Misovic, rodila sam moju Elenu kao pravu caricu carskim rezom u spinalnoj anesteziji. Kada su mi saopstili da iz vise razloga porodjaj ipak mora da se zavrsi sekcijom, prvo sam bila ocajna, jer sam siiiilno zelela da se porodim prirodno, kako bih sve ono sto sam 3 meseca ucila na vezbama sada imala priliku i da pokazem... u porodiliste sam krenula tako naoruzana samopouzdanjem i ta rec SEKCIJA me je pukla kao najjaci samar. Ali sta sam drugo mogla, osim da prihvatim cinjenicu da je to najbolje za moju bebu i mene i psiholoski se pripremim za takav porodjaj. Naravno, kao i mnogo vas imala sam dilemu oko toga kakvu anesteziju izabrati. To vece pred porodjaj, dosla je jedna diiiivna doktorka anesteziolog (ljubim je do neba koliko je divna) i objasnila mi detaljno koje opcije imam, kako deluje opsta, a kako spinalna anestezija i sta je po njenom misljenju najbolje i za bebu i za mamu. Ono sto je meni bilo presudno da se odlucim za spinal jeste to da u opstoj anesteziji beba takodje bude pod dejstvom anestezije, radja se uspavana i tek nakon odsecanja pupcane vrpce bebu bude da bi udahnula, a kod spinala, beba se radja potpuno budna i odmah udise vazduh. Takodje, spinalna anestezija ne prolazi ni kroz srce, ni kroz pluca i mozak, sto kod opste nije slucaj. I treca, najvrednija stvar, jeste to da vi potpuno budni i svesni docekujete svoje dete, cujete njegov prvi plac i kao sto je Vokosava pokazala na slici (hvala ti na tome, taaako je dirljivo i tako me podsetilo na moj porodjaj) dobijete odmah svoju bebu na grudi, a taj osecaj vam niko nikada ne moze prepricati i on ima neprocenjivu vrednost!!! Inace, ja sam se na svom porodjaju taaaako dobro provela! Poradjala su me dva lekara, anesteziolog i nekoliko asistenata. Ekipa je bila za pozeleti, jer su tako bili puni pozitivne energije, raspolozeni, pricali sale i smesne dogodovstine, doktor i doktorka se posvadjali ko od njih bolje peva i ko se bolje veseli u kafani, na kraju za malo i ja da zapevam Do duse, kad se moja Elena rodila, kad su joj presekli pupcanik i stavili mi je na grudi, nije se znalo koja od nas dve glasnije i vise place. E taj momenat je istorijski, neprocenjiv i neponovljiv!!! Samo davanje anestezije i ubod igle nisam osetila kao bol, vec kao da te neko prstom jako pritisne u ledja. Vise neprijatno nego bolno i traje svega nekoliko sekundi. Nakon toga sam osetila toplotu kroz noge i blago trnjenje. Sve vreme intervencije mogla sam da pomeram prstice na nogama, osecala sam da nesto cackaju i rade, ali nikakav bol nisam osetila. Trazila sam da mi ne stavljaju onaj paravan, jer sam zelela da vidim kako moja beba izlazi napolje i nisu mi ga stavljali. I pored toga sto nisam imala paravan, nisam videla svoj stomak, nikakvu krv ili bilo sta, tako da mi nije bilo neprijatno. Porodila sam se u 8:20 ujutro, a vec isto popodne u 18h sam bila na nogama. I meni se vrtelo u glavi jako prvi put kad sam ustala, ali svako sledece ustajanje je bilo lakse. Da mi ponovo daju da biram, isti porodjaj bih narucila Oporavila sam se za cas, 4. dan su mi izvadili konac i Elena i ja smo vec bile kuci.
_____________________________
Elena - svaki moj osmeh!!! 25.07.2011.
|