RE: Postporodjajna depresija (Puna verzija)

Forum >> [Beba] >> Posle porođaja



Poruka

tijana86 -> RE: Postporodjajna depresija (17.2.2011 12:58:10)

Meni nije skoro nista nedostajalo ! Jedino sto mi je falilo je kafa i cigarete (koje sam prestala da pusim kada sam saznala da sam trudna) , i taj izlazak iz kuce , sada a i tada je bio kao da se selim , a ne kao pre stiklice , torbica, naocare i odohhhhhhhhhhhhh ! Ali ipak nije to nista u poredjenju sa onim zbog ceka sve to vise nije tako ! Vukasin je vredan svega zbog cega mi se zivot promenio (ala sam ga srocila) !



Ana RR -> RE: Postporodjajna depresija (17.2.2011 12:59:39)

IZVORNA PORUKA: Sanjica26

Ana, mi bas volimo da se uzivimo[sm=smiley1.gif]


A ja volim da vas uposlim [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]

[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image]



Snelle -> RE: Postporodjajna depresija (17.2.2011 13:04:03)

IZVORNA PORUKA: Ana RR

I naravno, iskopirajte postove u odgovarajuće teme [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley4.gif[/image]


A sad lepo promeni avatar i stavi neki odgovarajući, kao što ima npr. Alexx [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image]



ivaj -> RE: Postporodjajna depresija (17.2.2011 13:04:10)

IZVORNA PORUKA: Ana RR

Ajde pređite u odgovarajuće teme.


Ja vam lepo rekoh[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image]

Sad ce-ajde da nastavimo sa odgovarajucom temom[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]



*Alexx* -> RE: Postporodjajna depresija (17.2.2011 13:28:53)

Vidim da me pominjete, pa da se javim [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/lev.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]



vukosava -> RE: Postporodjajna depresija (18.2.2011 4:57:34)

IZVORNA PORUKA: ivaj

A gde su ti bile sise za to vreme?[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]


van majice [sm=smiley36.gif][sm=smiley36.gif] srecom sam spustila sta sam izmuzla na sto

a depresija je od toga sto NEMAM PORODILJSKOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOo i ne mogu dovoljno da se nakukam oko toga



jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (18.2.2011 9:52:14)

joj vuki to je stvarno strasno. ko ti cuva bebana?



minna -> RE: Postporodjajna depresija (18.2.2011 12:44:09)


IZVORNA PORUKA: olga75

imam prijateljicu koja ja je inace depresivna i zaljubi se i odseli u Norvesku , depresija poludi , rodi bebu , uzas , jednom je otisla i ostavila bebu od dva meseca samu par sati , uzasavala se da ostane sama sa detetom , bila je ubedjena da je ne voli i da namerno place kad su same . Zavrsila je u bolnici , sad je ok a svi smo ono , fala Bogu pa nista nije uradila ni sebi ni detetu za to vreme [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]



Ovo je mene plasilo jako da mi se ne desi, jer znam za dosta ovakvih primera. Ponekad sam depresivna sad, ali nije to neka strasna depresija, vise neispavanost, umor i nekako zato sto je svaki dan manje-vise isti.



vukosava -> RE: Postporodjajna depresija (18.2.2011 17:38:59)

IZVORNA PORUKA: jovicaa

joj vuki to je stvarno strasno. ko ti cuva bebana?


muza ja i elektricna pumpa evo brund brund brund
na pauzi za rucak nosim mleko kuci...



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (18.2.2011 17:41:53)

Vuki [sm=smiley19.gif] za porodiljsko



ana77 -> RE: Postporodjajna depresija (19.2.2011 12:59:06)

Mnogo mi je zao kad cujem da neko nema porodiljsko, to je stvarno tako surovo i za podizanje tuzbe ali stvarno !

Meni nista posebno nije tesko ali kad se sve nakupi, stvarno postane horor.
Nemanje vremena za sebe, nespavanje, ja jos negde uhvatila i onaj koksaki koga ne mogu nikako da se resim jer nemam uslove da se odmaram IKADA i jos plus muz koji trazi posao, pa smo i finansijski u hororu :(.
Sta da vam kazem????? Kao da me je neko urekao :D!
Beba je sad porasla, hoda, tako da je ona sad i najmanji problem :D!

Ali stvarno zavisi od dana do dana, nekad sam tako srecna i zadovoljna, a nekad ni za sta nisam.

Samo covek ne sme negativno da razmislja, ja kad uhvatim sebe da "mracim" dodje mi da samu sebe istucem, onda se najgore osecam bez obzira sto objektivno i nije toliko strasno... To je tacno ono "kakve su ti misli, takav ti je zivot"





Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (19.2.2011 13:03:31)


IZVORNA PORUKA: ana77

Mnogo mi je zao kad cujem da neko nema porodiljsko, to je stvarno tako surovo i za podizanje tuzbe ali stvarno !

Meni nista posebno nije tesko ali kad se sve nakupi, stvarno postane horor.
Nemanje vremena za sebe, nespavanje, ja jos negde uhvatila i onaj koksaki koga ne mogu nikako da se resim jer nemam uslove da se odmaram IKADA i jos plus muz koji trazi posao, pa smo i finansijski u hororu :(.
Sta da vam kazem????? Kao da me je neko urekao :D!
Beba je sad porasla, hoda, tako da je ona sad i najmanji problem :D!

Ali stvarno zavisi od dana do dana, nekad sam tako srecna i zadovoljna, a nekad ni za sta nisam.

Samo covek ne sme negativno da razmislja, ja kad uhvatim sebe da "mracim" dodje mi da samu sebe istucem, onda se najgore osecam bez obzira sto objektivno i nije toliko strasno... To je tacno ono "kakve su ti misli, takav ti je zivot"




Postujem borce i divim se onima koji uvek mogu da se iskobeljaju iz problema brzo i bez posledica,ali nekad me toliko savlada nemoc da zaista ne vidim nist apozitivno, samu sebe okrivljujem,mislim kako nisam ni zasluzila da budem mama,ali i dalje mislim da je sve do hormona i umora jer ,zacudo, kad se naspavam, k'o nova sam. Ipak kad me uhvati zuta minuta, ocajavam,pustim,ponekad se isplacem kad sam sama i prodje, ne mogu uvek da se junacim.



ana77 -> RE: Postporodjajna depresija (19.2.2011 14:53:30)

Znam, potpuno te razumem. Onako se osetim kao da bih iskocila iz sopstvene koze i sve ono kombinujem u glavi: dobro sta me nervira: koksaki, muz, dete, situacija, bilo sta i na kraju se samo tako iskukam i bude mi lakse, nekako sva ta napetost iscili iz mog tela i osetim olaksanje - dok se ponovo sve ne nakupi.

Uhvatim sebe kako muzu zvocam, ma za sve, a ne mogu da ucutim, toliko me savlada neko nezadovoljstvo.

Ma, da se ne lazemo, nema tezeg posla nego biti mama i onda je valjda sve to i normalno!




Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (19.2.2011 15:26:31)


IZVORNA PORUKA: ana77

Znam, potpuno te razumem. Onako se osetim kao da bih iskocila iz sopstvene koze i sve ono kombinujem u glavi: dobro sta me nervira: koksaki, muz, dete, situacija, bilo sta i na kraju se samo tako iskukam i bude mi lakse, nekako sva ta napetost iscili iz mog tela i osetim olaksanje - dok se ponovo sve ne nakupi.

Uhvatim sebe kako muzu zvocam, ma za sve, a ne mogu da ucutim, toliko me savlada neko nezadovoljstvo.

Ma, da se ne lazemo, nema tezeg posla nego biti mama i onda je valjda sve to i normalno!



[sm=bravo.gif][sm=bravo.gif][sm=bravo.gif]



AndreaK -> RE: Postporodjajna depresija (20.2.2011 16:39:43)

Duga je to borba...

meni je proslo 17 meseci od porodjaja...i cini mi se da jos uvek osecam tragove depresije...pronalazim se skoro u svemu sto ste dosad naveli...
pa ipak, trudim se da svesno resavam taj problem... kada sam pocela da osecam kako to utice i na moje fizcko zdravlje, obzirom da sam opet trudna posumnjala sam u stitnu zlezdu...i bila sam u pravu...

od kako sam pod terapijom kao da sam preporodjena... imala sam poremecaj hormona...jos uvek ga imam...ali verujem da ce biti bolje...

negde sam procitala..."kao što ne treba preduzimati lečenje očiju a da se ne leči i glava, niti lečiti glavu a da se ne leči telo, tako ne treba lečiti telo a da se ne leči i duša"

NE IGNORISITE problem, konsultujte se sa lekarom...potrazite pomoc... depresija ne prolazi sama od sebe... a uzrokuje niz drugih problema.



mysunshine -> RE: Postporodjajna depresija (23.2.2011 8:58:45)

Drage moje, ja sam nova na forumu, ali, eto slucaja, na ovoj temi je moj prvi post! [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley19.gif[/image] moji decaci spavaju...a meni se place! Dusan ima 14 dana i ne mogu da se pozalim na nesto posebno u vezi njegovog ritma, osim sto nema pravila kad je gladan, a ja ga dojim kad god zatrazi, ali ja sam se sva nesto s..njala! U trudnoci mi uopste nije bilo tesko da oteram teske i ruzne misli iz svoje glave i bas sam sva bila zdrava, ali, od kako se on rodio, od sve te silne zelje da ga dobijemo i te neke ljubavi koju imam, rodila se uzasna strepnja, tipa, da li cu da mu obezbedim normalan zivot, da mi ne promakne nesto u vezi njegovog zdravlja, a najvise imam utisak da necu biti JA dovoljno zdrava i sp[osobna da mu se nadjem kad mu zatreba! Imam glavobolje skoro svakodnevne, sto je za mene retko. To otpisujem na umor, iscrpljenost i moju malokrvnost, ali.....meni u stomaku samo nesto kuva, tacno....neka napetost! Ponekad izmerim pritisak, i ja , koja sam uvek imala nizak pritisak i tokom trudnoce 110/70, sad mi je donji ponekad 80 i malo preko. I to je kao normalno, a mene hvata panika i od toga da cu da se razbolim i sta posle!!! Konfuzna sam koliko i ovaj moj tekst! [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
I dalje cu sve da otpisujem na umor, nas dvoje smo sami, mm se snalazi vise nego sto sam ocekivala, ja godinama radim sa decom, mnoge stvari mi nisu strane kad su bebe u pitanju, ali....ja sam nemoguca! Mastam o tome, kad se budem pozalila svojoj doktorki, da ce mi reci kako ce sve to da prestane kad beba napuni mesec-dva...[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
BTW, pre desetak godina imala sam panicne napade, bilo me je strah da ostanem sama, ponekad nisam smela sama do grada da odem, mislila sam kako cu svakog trenutka da se onesvestim, ugusim, da ce me cepiti infarkt[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/zmeden.gif[/image] zavrsilo se tako, bar mislim da se tada zavrsilo, kada mi je mama umrla i kada sam verovatno osetila pravi stres, ne znam kako bih to objasnila! Plasim se da ne upadnem u to opet...
I tako...ugusih, smorih, ali, ja sam morala sa nekim ovo da podelim![image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
Pozdravljam vas sve, hrabre moje mame, pa se kuckamo [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley27.gif[/image]



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (23.2.2011 9:05:57)

@ Mysunshine, hormoni luduju. Plus neispavanost. Plus konstantana napetost i zelja da budes savrsena mama, jer zaista ne znam ni jednu koja to nije zelela.
Polako ce se sve dovesti u red, a ako ti se ucini da traje predugo ili da je neobicno intenzivno, tu su strucnjaci koji ce tisigurno pomoci. Meni jesu. I dobrodosla si ,mada ,istina, lepse bi bilo videti tvoje postove u nekoj drugoj,pozitivnijoj temi,ali bice ih sigurno u buducnosti. Samo nemoj biti prestoga prema sebi, voli sebe i bice bolje. Iz iskustva [sm=smiley1.gif]



minna -> RE: Postporodjajna depresija (23.2.2011 13:10:30)

Mysunshine dobrodosla! Slazem se skroz sa ovim sto ti je magi napisala. Samo polako, pa da kuckas i u nekim drugim temama.

Mozda ti i ova malo pomogne, videces da nas ima puno sa tim strahovima i strepnjama. KLIK - roditeljski strahovi

A inace, ja trenutno imam nesto kao agorafobiju, bas to sto kazes da si se plasila da izadjes sama do grada...jako mi je tesko bilo da to resim sama pa sam potrazila strucnu pomoc i trenutno resavam taj problem, mislim da ima negde i tema o fobijama.

Drzi se i nadam se da ces nam se pridruziti! [sm=smiley31.gif]



ana77 -> RE: Postporodjajna depresija (23.2.2011 18:15:44)

Ma sve je to potpuno normalno kad dobijes dete, posebno ako imas predispozicije da budes panicar. Ja nemam, pa mi se sve to desavalo jer sam imala lupanja srca. Mesalo se sa napadima panike, bilo mi je strasno. Nisam vise smela da sednem u kola da vozim, da negde idem sama, osecala sam se kao invalid. Prvo sam mislila da je sve na psihickoj bazi, pa sam krenula kod psihologa koja mi je dosta pomogla da se opustim i da ne shvatam sve tragicno. Medjutim, zena je otisla u penziju i zbog toga mi je jako zao. Kad ti beba malo poodraste, to ti najtoplije preporucujem. To je jedno vreme gde se neko posvecuje tebi i bavi se tobom, a ne kao svaka mlada mama 24h se posvecuje bebi i potpuno je logicno da poludi.

Posto mi je psiholog otisla u penziju, krenula sam da istrazujem po "klasicnim" lekarima i trebalo je vremena da mi konstatuju koksaki koji mi je prouzrokovao ta lupanja srca, pa dalje i panike i sve. Sad se lecim od toga, generalno mi je bolje ali to moze da potraje i do dve godine zbog cega povremeno padnem u depresiju koja mi teze pada jer se kao i ti plasim da mi se nesto ne desi i da necu moci da budem mama mojoj bebi.

Samo shvati da sta god osecas, to je normalno i nije nikakav greh. A vremenom stvarno postaje lakse. Najgora su prva dva meseca, onda prvih sest, a onda vec mozes da se bavis bebom, da ostvarujes pravu komunikaciju i sve postaje mnogo lepse i zanimljivije. Samo polako i kupi nesto biljno za smirenje - tipa valerijane, pronerva ili persena, nesto sto nece smetati tvojoj bebi dok je dojis, a tebi ce biti ona psiholoska sigurnost ako se uplasis.

Naporno je, normalno je da psihicki popusta covek, ne brini nista. Kad beba pocne bolje da spava i tebi ce biti bolje, san je lek za sve takve stvari.



vukosava -> RE: Postporodjajna depresija (6.3.2011 9:19:05)

Postoji lek za depresiju posle porođaja

Slađana Vasić | 06. 03. 2011. -Blic
Formiranje porodice, a kasnije dolazak deteta, sve su to promene koje podrazumevaju preuzimanje novih uloga. Žena u tom trenutku zajedno sa mužem preuzima ulogu roditelja i neguje novo biće. Suština problema jeste u partnerskim odnosima, ali nekad postoji i okidač za nastanak problema, što zbog gubitka posla, smrti bližnjeg ili zbog neke druge krize.


Ponekad je žena samo oset_ljivija. Dovoljno je da jedan od partnera unosi u porodicu neku svoju ličnu ranjivost ili oset_ljivost, na primer zbog nerazvijenih veština rešavanja svakodnevnih problema ili da postoji anksioznost majke zbog količine obaveza koje treba da obavi. Drugi najčešći uzrok problema može da potekne iz promenjenih partnerskih odnosa ako uloge nisu dovoljno podeljene, ako partner ne pruža dovoljnu podršku ili ako postoji disbalans između bliskosti i udaljenosti između supružnika.

Do razvoja depresije obično dolazi neprimetno.

- Dugotrajno nezadovoljstvo i trpljenje su uvod u anksioznost i depresiju. Majka postaje povučena, ćutljiva, sa naporom obavlja svakodnevne aktivnosti, ima problem sa spavanjem, lako prasne, sklona je da optužuje, da ocrnjuje sebe, da ide u samoobezvređivanje. Muž se povlači i traži druge sadržaje za iskazivanje bliskosti, a ona se povlači ili ga napada i to vodi u bračni ćorsokak - objaš njava dr Jasna Kekić.

Ovde je, kako dodaje dr Kekić, vrlo bitna socijalna mera podrške, bilo društva koje pomaže majkama uvodeći obdaništa ili dobre servise za čuvanje dece ili šire porodice (da roditelji podrže roditeljstvo svoje dece).

Kada treba reagovati?

Ova pojava je češća kod majki koje imaju više dece zbog toga što imaju više obaveza oko njih. Od 100 žena koje se porode, 15 ili 20 odsto padne u depresiju, ali većina ima neki lakši oblik. Vrlo često majke ne traže pomoć ili ta pojava prođe neprimećeno pre nego što se stanje žene pogorša. Zato ko god primeti promene u ponašanju kod žene, da često plače, oseća bes, žali se da je bespomoćna, razdražljiva i tužna, treba da reaguje. Najbliži treba da joj pruže pomoć tako što će da joj kažu da razumeju zašto se tako oseća, da je ne ubeđuju da joj ništa ne fali ili da joj govore da i drugi imaju veće probleme. Nego: “Razumem da se tako osećaš” ili “Hajde da rešimo taj problem”. Pošto roditelji ne mogu uvek da pomognu, mala intervencija neutralnog i stručnog lica (psihijatra) to može da razreši.
Ko najviše ispašta?

Depresija smanjuje nivo funkcionisanja i problem zbog toga imaju majke, ali i cela porodica. Depresivna majka je okrenuta svom unutrašnjem osećanju i tu malo mesta ostaje za davanje, pa i razmenu. Oni koji su najugroženiji su nemoćni, a to su deca. Ima roditelja koji nisu dostupni, ne prepoznaju njihove potrebe i ne odgovara na njih. Ovo proizvodi nesigurnost kod deteta.

- Razumevanje i bliskost za odnos majke i deteta je jednako bitna kao i materijalna podrška. Nije dovoljno reći: “Iškolovala sam ga, sve sam mu dala”... a sa detetom ne razgovarati uopšte. Od toga kasnije zavise svi odnosi i naša oset_ljivost na stres i zato je važno da razumemo kako nastaje naša ranjivost i kako možemo da je sprečimo. Teorija afektivnog vezivanja podrazumeva pružanje podrške i zaštite da bismo se mi kasnije razvijali i istraživali slobodno - ističe naša sagovornica.

Biološka ili endogena depresija

Biološka depresija se razlikuje od gorepomenute reaktivne ili neurotične depresije. Javlja se odmah nakon porođaja, a za nju mora da postoji predispozicija, bilo da je neko od članova porodice imao takve reakcije, bio alkoholičar ili bolovao od neke bolesti. Da li će se biološka depresija javiti, zavisi od prirode ličnosti i životnih okolnosti. U najtežoj formi, koja je i najređa, kod porodilje se javljaju suicidne misli poput: “Nije mi do života” ili “Život nema smisla”. U blažim formama kod žene postoji osećaj praznine, bespomoćnosti i beznadežnosti. Ako se javi biološka depresija, to mora psihijatar da rešava.

Superžena - supermajka

U našoj kulturi se forsira slika svemoćne majke. Uloga majke je značajna zbog toga što ona treba da bude psihički i mentalno sposobna da gaji decu uz sve svoje obaveze.

Negativni pogled na svet

Kod depresije postoji trijada: negativno viđenje sebe (kada majka sebe smatra slabićem, nesposobnom...), negativno viđenje sveta ili života (krive su loše okolnosti, život je pretežak) i negativno viđenje budućnosti (nikada se ništa neće promeniti).



gagilly -> RE: Postporodjajna depresija (17.3.2011 19:37:12)

i ja sam posle porodjaja bila u ocajnom stanju, pogotovo onih 6 dana u porodilistu ali sve se nastavilo kad sam dosla kuci. jednostavno sam se uspanicila jer sam odjednom shvatila da ja nista ne umem oko bebe, sve me nerviralo i ni sa kim u kuci nisam mogla da se gledam prosto, toliko je bila napeta situacija.

sada je mnogo bolje i dalje imam neke "bubice" koje se trudim da potisnem i preguram, jer sam shvatila da od kukanja nema nista, niko te nece razumeti osim onog ko je prosao kroz isto. iz tog razloga se desilo da uopste nisam kontaktirala sa svojim starim prijateljicama, nego sam se besomucno dopisivala sa curama iz porodilista sa kojima sam se stvarno super zdruzila. jednostavno one nece smatrati glupavim i besmislenim moje brige i nervoze. cak sam hvatala sebe kako razmisljam o tome da bih volela da se vratim u te dane kad sam bila u bolnici, iako su mi bili najgori u zivotu definitivno. tamo smo sve bile sa istim problemima, bolovima, brigama... kukale smo po ceo dan i zalile se a da nismo dosadjivale jedna drugoj time. eto toliko coveku znaci kada ga neko saslusa i razume, a pogotovo nama porodiljama.

i ovde na RR sam se hiljadu puta utesila i smirila citajuci postove, i zao mi je sto nemam vremena da se aktivnije ukljucim u "forumasenje" nego samo povremeno navratim kada imam neku dilemu. kad dodjes ovde shvatis da nas ima jos puno sa istim pitanjima i problemima pa ti bude makar malo lakse.

Ali samo hrabro i sve prodje kad se malo naviknes na bebu i ona na tebe, mislim da je nemoguce da sve ide glatko od pocetka, pogotova kada je prva beba u pitanju kao meni.

kiss za sve mamike i ne dajte se, nase bebice nas trebaju zdrave i prave![image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image]



nencydrew -> RE: Postporodjajna depresija (1.4.2011 17:55:28)


IZVORNA PORUKA: gagilly

i ja sam posle porodjaja bila u ocajnom stanju, pogotovo onih 6 dana u porodilistu ali sve se nastavilo kad sam dosla kuci. jednostavno sam se uspanicila jer sam odjednom shvatila da ja nista ne umem oko bebe, sve me nerviralo i ni sa kim u kuci nisam mogla da se gledam prosto, toliko je bila napeta situacija.

sada je mnogo bolje i dalje imam neke "bubice" koje se trudim da potisnem i preguram, jer sam shvatila da od kukanja nema nista, niko te nece razumeti osim onog ko je prosao kroz isto. iz tog razloga se desilo da uopste nisam kontaktirala sa svojim starim prijateljicama, nego sam se besomucno dopisivala sa curama iz porodilista sa kojima sam se stvarno super zdruzila. jednostavno one nece smatrati glupavim i besmislenim moje brige i nervoze. cak sam hvatala sebe kako razmisljam o tome da bih volela da se vratim u te dane kad sam bila u bolnici, iako su mi bili najgori u zivotu definitivno. tamo smo sve bile sa istim problemima, bolovima, brigama... kukale smo po ceo dan i zalile se a da nismo dosadjivale jedna drugoj time. eto toliko coveku znaci kada ga neko saslusa i razume, a pogotovo nama porodiljama.

i ovde na RR sam se hiljadu puta utesila i smirila citajuci postove, i zao mi je sto nemam vremena da se aktivnije ukljucim u "forumasenje" nego samo povremeno navratim kada imam neku dilemu. kad dodjes ovde shvatis da nas ima jos puno sa istim pitanjima i problemima pa ti bude makar malo lakse.

Ali samo hrabro i sve prodje kad se malo naviknes na bebu i ona na tebe, mislim da je nemoguce da sve ide glatko od pocetka, pogotova kada je prva beba u pitanju kao meni.

kiss za sve mamike i ne dajte se, nase bebice nas trebaju zdrave i prave![image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image]




gagilly, svaka čast na postu[sm=bravo.gif]



gagilly -> RE: Postporodjajna depresija (5.4.2011 1:37:05)

hvala nency[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image]

i jos bih nesto htela da dodam - mislim da je od velikog znacaja to kako TATE reaguju na nase stanje posle porodjaja. meni licno bi bilo zilion puta lakse da sve pregrmim da je moj suprug imao razumevanja za moju nervozu. on se samo iscudjavao i ponavljao kako ne moze da me prepozna i da su mu "zenu zamenili u bolnici". pokusavala sam da mu objasnim da mi treba vremena da se priviknem na nov zivot sa bebom ali nista to nije dopiralo do njegovog mozga, zavrsavalo se svadjom i samo postajalo jos gore.

na kraju sam digla ruke i zakljucila da jednostavno nije kadar da razume ali TVRDIM da do moje depresije uopste ne bi ni doslo da sam u njemu nasla podrsku i razumevanje koje mi je u tim danima bilo preko potrebno. zao mi je sto nesto tako vazno za mene i pre svega toliko tesko nisam mogla da podelim sa nekim koga iskreno volim. a nazalost ostavilo je i traga u nasem odnosu, nema ni B od bracnog zivota[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley21.gif[/image]




Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (5.4.2011 8:49:52)


IZVORNA PORUKA: gagilly

hvala nency[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image]

i jos bih nesto htela da dodam - mislim da je od velikog znacaja to kako TATE reaguju na nase stanje posle porodjaja. meni licno bi bilo zilion puta lakse da sve pregrmim da je moj suprug imao razumevanja za moju nervozu. on se samo iscudjavao i ponavljao kako ne moze da me prepozna i da su mu "zenu zamenili u bolnici". pokusavala sam da mu objasnim da mi treba vremena da se priviknem na nov zivot sa bebom ali nista to nije dopiralo do njegovog mozga, zavrsavalo se svadjom i samo postajalo jos gore.

na kraju sam digla ruke i zakljucila da jednostavno nije kadar da razume ali TVRDIM da do moje depresije uopste ne bi ni doslo da sam u njemu nasla podrsku i razumevanje koje mi je u tim danima bilo preko potrebno. zao mi je sto nesto tako vazno za mene i pre svega toliko tesko nisam mogla da podelim sa nekim koga iskreno volim. a nazalost ostavilo je i traga u nasem odnosu, nema ni B od bracnog zivota[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley21.gif[/image]



Sta da ti kazem, moja cenjena mama se meni iscudjivala i ubedjivala me kako sam razmazena i bezobrazna i kad odem u sobu da se isplacem da me niko ne vidi, ona mi donese dete i kaze "pa vidi me mama, kako ti nije zao, vidi kako sam mali"?! toliko o razumevanju....



jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (5.4.2011 9:16:03)

gagilly svaka cast! ja bih poludela da sam bila 6 nedelja u porodilistu! i onih 6 dana mi je bilo kao robija...
ja sam imala podrsku i razumevanje od muza pa sam opet bila razvaljena psihicki.. to su hormoni, podrska moze samo da ublazi...



Stranica: <<   < Prethodna stranica  12 13 [14] 15 16   Sledeća stranica >   >>