|
Didy -> RE: Idemo u vrtić-2. deo (26.8.2013 15:07:20)
|
Bravo, Bea! I treba tako![sm=bravo.gif]
Stefana je jednom ugrizao dečak pored koga je spavao. Bilo je modro 2 nedelje, strašno je izgledalo, jer kad si budan, ti trgneš ruku, a on to nije uradio jer je spavao, pa je ovaj mali grizao dok se Stefan nije razbudio. Vaspitačice su mislile da sva deca spavaju i samo su čule Stefana kako vrišti. Prvo su mislile da je nešto sanjao, pa kad se on skroz razbudio, tek su onda shvatile šta se desilo. Odmah su mi rekle kako je sve bilo i ime dečaka i videla sam baš da su se loše osećale što se tako nešto desilo. Nisam pravila probleme, rekla sam - Dešava se. Mislim, ne možeš u grupi pripaziti na svaki pokret koji svako dete napravi. Da se ponovilo, sigurno bih reagovala. Mama tog dečaka nikad ništa nije rekla, nije joj palo na pamet da stane, da popriča, da se izvini ili bilo šta slično, što bih ja sigurno uradila da je situacija bila obrnuta.
Moje dete isto nikada nije udarilo nijedno drugo dete, ja ga od malena učim da se ne sme udarati, gristi, otimati i sl, čak mu nikad nisam rekla da vrati ako ga neko prvi udari, pa je obično na igralištima žrtva. Vremenom je naučio da se skloni od nasilnika, samo se okrene i ode na drugu stranu igrališta. Pitala sam vaspitačice u više navrata kako se snalazi u konfliktima, rekle su mi da on tačno ima drugare u vrtiću koji su slični njemu, koji nisu agresivni i sa njima onda ni ne dolazi u konflikte. Nekad mi ga bude baš žao, jer što kaže Bea, pitomi najgore prođu u životu, i prosto ne znam više ni kako da se postavim, ni šta da mu kažem kako da se ponaša, ali mi je u svakom slučaju drago što moje dete nije nasilnik. I sve se više nadam da dolazi neko vreme kada će bilo kakva agresivnost (ne mislim samo na dečju, već uopšte) biti sve strože sankcionisana.
|
|
|
|