|
cuda -> RE: Inseminacija III deo (26.9.2013 13:23:36)
|
Pozdrav devojke,
Muz i ja smo bili u braku 3 godine i naravno od bebe nije bilo nista jer oboje imamo problem nakon godinu dana krenuli smo da se vucaramo po doktorima uglavnom lokalnim . Moj ginekolog mi je dao da pijem neke tabletice grcke , za koje sam kasnije saznala da dok se uzimaju nema nista od trudnoce , radila sam pritom i hiljadu puta hormone, a onda mi je sve dojadilo i muz i ja smo otisli u narodnom frontu. Ispostavilo se da on ima oligospermiju nasta mu lekari nisu rekli nista osim gospodine vi niste plodni, meni su dali neke tablete za izazivanje ciklusa. Pila sam ih ali sam dobila temperaturu pa sam prestala, inace kod mene je veliki problem jer imam neredovne cikluse a i kada ga imam folikuli ne narastu dovoljno, za trudnocu je valjda neki minimum 19 mm. Sve se ovo dogadja u periodu 1999-2000. Razocarani tretmanom u narodnom frontu vratili smo se kuci i zapitali sta sada, jer nas niko nista nije dalje savetovao. Sledeceg dana smo muz i ja otisli kod mog ginekologa i rekli da i on ima problem a onda se doktorka setila za dobrog urologa Micica i dala nam telefon. Odmah smo zakazali pregled za muza i nakon 3-4 dana otisli. Tada smo shvatili da smo na pravom mestu i da tu radi i Tulic. Pri prvom pregledu Micic je bio veoma ljubazan i odmah krenuo sa terapijom za muza Novaldex 1 kutija i trental za cirkulaciju a mene ubacio kod Tulica preko reda. Dr. Tulicu smo ispricali nase muke a on nam obecao da ce sve uciniti u najkracem roku. Tako ji i bilo ja sam krenula sa terapijom, primila sam neke 3 inekcije za izazivanje ciklusa, muz je popio kutijicu novaldexa i nastavio sa trentalom, nakon mesec dana stanje se popravilo kod njega a meni se stvorila vodena cista. Tulic mi je dao stediril mislim da je bio D onaj najslabiji samo da ta cista pukne. Na sledocoj kontroli muzu je bilo jos bolje a mi smo ubacili i vitamine selen i magnezijum. Ja sam dobila i na uz sve je bilo ok. Proslo je 3 meseca od kako smo prvi put posetili ovu privatnu ordinaciju. Muzu se za 3 meseca popravilo stanje sa 18 miliona na 22 i Micic je dao zeleno svetlo ali ja bas tog meseca nisam dobila, bila sam ocajna pre ulaska u ordinaciju kod Tulica. Pozalila sam mu se na problem a on se samo nasmejao i rekao ne brini nema veze sto nemas ciklus mi ce mo raditi insiminaciju (IUI) secam se cena je bila 1000 eu. Iskreno receno bili smo i muz i ja sumnjicavi i mislili ovi hoce da nam uzmu samo pare, prevaranti neki... Secam se kao da je danas bilo 1 aprila sam primila prvu inekciji Humegona bila je tada 25 EU i primila sam ih 10 pa je usledila kontrola vaginalnom sondom sve je bilo ok na prvom pregledu, doktor je procenio da se vidjamo svaki drugi dan i da nastavim jos sa Humegonom. 12.4 smo bili ponovo na kontrolu i rekao je da uvece primim Pregnil 5000 i da mu se muz javi 13.4 ujutru u 10 a da ce mo IUI raditi u 14 kada od dodje iz Visegratske. Uvece sam bila i srecna i skepticna iskreno nisam bila nimalo neki optimista jer je uz to doktor rekao da imam samo 2 folikula i da je jedan 19 mm, . Svanuo je dan D ja ga tako zovem jer je usput bio i petak 13. Familija navalila da odustanemo ali nismo zeleli rekli smo sebi bice kako je sudjeno. 13.4 muz je dao spermu u 10 a IUI su zakazali za 16. pre IUI usledio je jos jedan pregled, 1 folikul je bio 21 mm a drugi 19.
Tog dana IUI su radili jos jednoj zeni ali sam ja bila prva. Sve je trajalo 15-tak minuta. Secam se legla sam na stolu pripremila se kao za ginekoloski pregled , doktor je dosao sa nekim kateterom , ubacio spetmu , nista nisam osetila , ceo postupak je trajao bukvalno par sekundi i onda mi je sestra samo namestila taj krevet i rekla da savijem noge u kolenima pa da ih ispruzim i da lezim tu 15-tak minuta. Za tih 15 minuta obilazila me je nekoliko puta a onda je usla i rekla hajde mala ustaj sa tog stola neces valjda ovde da spavas, bezi kuci pa se vidimo za 15 dana. Pre odlaska videli smo nse sa doktorom koji mi je rekao da se ponasam normalno i da dodjem na kontrolu da uradimo Beta HCG a da odmah krenem sa progesteron inekcijama svaki 3 dan. 28.4 sam otisla na prvu kontrolu u 10 su mi izvadili krv , bila sam opustena a u medjuvremenu se ponasala normalno za svih 15 dana u 16 kada doktor dolazi u ordinaciju dosli smo ponovo , sestra je vec imala osmeh od uveta do uveta, cim sam je pogledala u oci znala sam da nam je uspelo HCG mi je bila narasla vec na 7. E tek onda su me savladale emocije za tih par sekundi su mi prosle kroz glavu sve slike od pripreme, postupka, petka 13 i rekoh sebi Bog ipak postoji. Da skrati pricu cela trudnoca je protekla dobro do 4 meseca sam primala progesterton a kasnije nastavila sa ginipral tabletama. 25.12. 2001 mi je dr. Tulic radio carski i dobili smo prelepu cerkicu koja mi danas dusu vadi jert smo je razmazili samo tako.
Ono sto jos zelim da vam kazem da su mi u Visegratskoj rekli da ja necu vise imati dece i da je ovo pravo cudo, iskreno nisam se obazirala na te njihove reci bilo me je bas briga. Nakon porodjaja moj problem sa ciklusima se nastavo bukvalno ponekad imam menstruaciju 1 godisnje a nekada imam 3meseca zaredom pa je opet nema pola godine i tako u krug . Kod ginekologa nisam htela vise da idem jer mi je dojadilo ono vucaranje. Ali jednog dana 2004 mi je pozlilo , bilo mi je strasno muka muz me molio da odem kod lekara ali ja tvrdoglava nisam zelela, trpela sam tako 4 dana i peti se odlucim da odem na opstu praksu ali doktora nije radila a muz onda navalio da odem i do ginekologa. Nekako sam pristala, naravno prvo pitanje je bilo kada mi je bila poslednja a ja krenem da se sabiram i setim se da me muz zafrkavao da mu farbam jaja na uskrs, i doktorka mi rece da zeli da me pogleda in UZ da se vratim koz 1-2h sa punom besikom, muz je u medjuvremenu morao da ode a ja ostala. Kada me je doktorka pregledala na UZ rekla je samo cestitam mama. ja sam bila u soku sva sam se tresla , doktorka se uplasila nije znala sta mi je zasto tako reagujem od srece ili od tuge pa je sledece pitanje usledilo da li ja zelim tu bebu, jedva sam uspela da joj odgovorim DA glas mi je nestao od srece i soka , jer je muz davno prestao da uzima tablete a i ja nema movulaciju kada imam ciklus... I eto tako drage moje kada se najmanje nadate desi se cudo a ono sto zelim da kazem sve ide iz glave zato samo opusteno . I druga trudnoca je protekla super letela sam kao zmaj svakog dana uz stepenice po nekoliko puta do 5 sprata , usput cuvala i zazmazeno detence od 3god, teglila kese . Sve je proteklo super samo sto sam ovog puta carski radila u Cupriji. 11.1 2005 se rodila nasa druga princeza koja mi danas jede dusu [sm=smiley36.gif]. Muz i ja se i danas salimo da nam je April mesec za bebe. Ali ni tu nije kraj mojoj prici 2011 sam otkrila da bolujem od stitne zlezde . Muz je zeleo jos jedno dete ali ja nikako, moj problem i njegov se nastavio i posto je zasao u 41-voj otisao je na pregled prostate sve mu je bilo ok sem spermograma lekar je reko ,, mozes u stetu slobodno, od tebe nema nista'' Od tada je proslo vise od pola godine i onda jednog dana meni ponovo muka, kupila sam test u apoteci i naravno bile su II crtice. Ponovo smo bili srecni ali sam ja osecala da nesto nije ok , jednostavno drugacije sam se osecala , a pritom prvo pitanje u glavi mi je bilo da li moze biti sve u redu jer pijem lekove koji nesmeju u trudnoci, onda me je uhvatila panika. Doktorka je isto bila zabrinuta i poslala me je u bolnici , tamo sam lezala 2 dana i 1.8 sam imala spontani. Jos nemogu da se oporavim, svakoga dana [sm=smiley19.gif] i zelja mi je jos veca da imam i trecu bebu, ustvari zelja je toliko velika veca i od one pre 12 godina kada nismo mogli da imamo decu , ponovo mi pada na pamet da radim IUI , da stvar bude jos gora sada mi je stanje sa stitnom ok tako da spontani koji sam imala izazvale su mi tab;lete koje sam pila a nisam vise morala. Upala sam u veliku depresiju , muz sada i ne zeli trecu bebu jer je velika razlika u godinama a meni bol i tuga mogu samo da se ublaze ako ponovo budem mama. Iz tako velike zelje pocela sam da citam forume pa sam naisla i na vas, zato zelim da vam kazem ako je sudjeno da imate decu to ce se desiti na ovaj ili onaj nacin, lekari su tu da pomognu ali nikako nemozemo kriviti njih za neuspeh ili sami sebe jer sve je u Bozijim rukama i u sudbini
Eto sta ja doziveh od toga da nemogu da imam decu preko normalnog zatrudnjivanja 2x i 1 spontanog da mi je to neko pricao te daleke 2000 nebih mu verovala
|
|
|
|